Kad je počelo gađanje tog 5. aprila 1999, oni su se, s mojom ženom i dvoje dece, sklonili u podrum. Zidovi su izdržali, a oni su stradali od stakla. Sestra je imala samo dva reza na vratu, seća se transfuziolog dr Bratislav Miladinović

ALEKSINAC - Šest projektila velike razorne moći pogodilo je Aleksinac, mali grad sa 17.000 stanovnika, tog 5. aprila 1999. godine.

U 21.35 sati NATO bombe su pale u sam centar mesta i ubile jedanaest, a ranile pedeset građana. Predstavnici NATO u Briselu posle su rekli da je ovaj zločin bio „tehnička greška“, tvrdeći da je meta bila kasarna nadomak grada.

Doktor s vojskom

- Naša kuća je bila velika i čvrsta - priča za Kurir dr Bratislav Gaja Miladinović, transfuziolog u aleksinačkoj bolnici koji je te noći izgubio oca, majku i sestru.

- Oni su se, kao i moja žena s dvoje dece, ćerkom od petnaest i sinom od jedanaest godina, sklonili u podrum. Zidovi podruma su izdržali, a oni su stradali od stakla. Sestra je imala samo dva reza na vratu... - s tugom se seća dr Miladinović, čija se porodična kuća nalazila u Ulici Vuka Karadžića 27.

Otac mu se zvao Dragomir (67), majka Ljubiva (63), a sestra Snežana (40) Miladinović. Dr Miladinović se u vreme bombardovanja Aleksinca nalazio s svojom vojnom jedinicom u Predejanu, na ulasku u Grdeličku klisuru, devedeset kilometara dalje. Tamo su mu javili da mu je kuća pogođena i da „u srušenoj kući ima šestoro mrtvih“.

I danas, šesnaest godina kasnije, doktoru zadrhti glas, a pogled zamagle suze kad priča o tim trenucima. U ondašnjim, ratnim uslovima bilo mu je potrebno nekoliko sati da od Predejana dođe do Niša i tek tu je, u komandi, pre nego što je došao na zgarište, saznao da su mu otac, majka i sestra mrtvi, a žena i deca povređeni.

Nove zgrade

- Spasioci su uspeli preživele da izvuku iz ruševina tek posle četiri sata. Oni su sad odrasli: ćerka je i sama doktor, sin grafički dizajner i nikakve psihičke traume nemaju, ali mi o tim danima u kući ne govorimo - kaže dr Miladinović.

Obnova Srbije posle NATO agresije počela je baš u Aleksincu. U Ulici Vuka Karadžića podignuto je šest novih zgrada i tragova krvavih događaja, osim u sećanjima ljudi, nema.

- Ne ponovilo se! - izgovara staru narodnu basmu kojom se tera zlo dr Bratislav Miladinović. I dodaje:

- Ali, da se ne zaboravi, da se pamti...

Ljudi unezvereni

Samo nekoliko minuta po bombardovanju na mesto nesreće dojurio je jedan od najpoznatijih srpskih fotografa Hadži Miodrag Miladinović. Redakcija lokalne televizije, čiji je vlasnik tada bio, nalazila se na dva minuta odatle.

- Podigao se oblak prašine, usitnjenog maltera i gara, a ljudi su bili unezvereni. Nije se znalo kolika je nesreća - gde su sve bombe pale, šta je sve srušeno, ni koliko ima stradalih - seća on.

Mića, kako Miladinovića zovu, ni danas ne izlazi iz kuće bez foto-aparata, a sve vreme NATO agresije neumorno je snimao posledice bombardovanja.

- Prvih dana sam išao sam, a posle su vlasti shvatile od kolike su važnosti svedočanstva o razaranjima, pa su me sami zvali i propuštali. Jednom tako, kažu, vojska oborila avion, seljaci jure pilota, idi tamo! Kad tamo, ništa!
Kakav avion, kakav pilot, pala neka velika bomba!

Po završetku bombardovanja albumi s Hadži Miodragovim fotografijama otišli su u svet, kao svedočanstvo o danima bezumlja, a zahvaljujući njemu Kurir objavljuje slike srušene Ulice Vuka Karadžića.
bombardovanje-nato-aleksinac.jpg
Miodrag Miladinović 

bombardovanje-nato-aleksinac.jpg
Miodrag Miladinović 

bombardovanje-nato-aleksinac.jpg
Zorana Jevtić 

bombardovanje-nato-aleksinac.jpg
Zorana Jevtić 

bombardovanje-nato-aleksinac.jpg
Zorana Jevtić 


Preživela medicinska sestra Suzana Turk iz aleksinačke Hitne pomoći
ZIDNI SAT I DALJE POKAZUJE 20 DO 10

U trenutku napada u aleksinačkoj Hitnoj pomoći dežurali su sva lekara, dva vozača i dve medicinske sestre. Jedna od njih bila je i Suzana Turk.

- Mi smo smenu počeli u devetnaest sati. Trinaestog dana bomba je pala pred našu zgradu! Čuli smo neljudsku buku, sve je počelo da se ruši, vrata su ispadala iz okvira. Eksplozija je koleginicu bacila preko mene - priseća se Suzana.

- Iste noći, službu Hitne pomoći preselili smo u prostorije stare bolnice. Ranjene su donosili do jutra - seća se ona.

Nekoliko dana kasnije neko je, Suzana ne zna ko, u ruševinama zgrade u kojoj ih je zatekla eksplozija našao zidni sat. Pri padu ispala mu je baterija i kazaljke su se zaustavile na 20 do 10. Vratili su ga na zid. Zaustavljenog. Ne da pokazuje novo vreme, nego da svedoči o starom.

Centar grada
SPOMENIK ŽRTVAMA BOMBARDOVANJA

U centru Aleksinca podignut je spomenik žrtvama NATO bombardovanja. Zaveden uređenim travnjakom oko ovog obeležja, a očigledno nepripremljen u Beogradu, predsednik Srbije je polažući venac ovog 24. marta kazao da je „NATO u Aleksincu ubijao decu u parkiću“. Aleksinčani koje smo sreli pored spomenika objasnili su nam da su se tu do 1999. nalazile višespratnice koje su zbog oštećenja u bombardovanju morale da budu srušene.

Materijalna šteta

- Bombe su te večeri oštetile 35 porodičnih kuća i 125 stanova u višespratnicima
- Uništeni su i Dom zdravlja, međugradska autobuska stanica, konferencijske hale „Morava“ i „Betonjerke“
- Centar grada pretvoren je u ruševinu
- Jedna eksplozija je sravnila Ulicu Dušana Trivunca, a druga uništila deset kuća u Ulici Vuka Karadžića
- Obnova Srbije posle NATO agresije počela je baš u Aleksincu