Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pred Božić

BEOGRAD - Praznik Blagovesti je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na "blagu vest", kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.

Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.

Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom Svetog Duha na prečistu devu", počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.

Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita. Takođe se veruje da je taj dan srećan za kalemljenje voća.

Nekada se narod u selima bojao zime, sve dok taj dan ne prođe.

Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.