JADNO: Srbi se tuširaju razređenim kupkama, jedu čokoladu s manje lešnika, koriste veš-mašine s fabričkom greškom i sijalice čija je upotreba zabranjena u zemljama EU

BEOGRAD - Tehnika, kozmetika, hrana, odeća i obuća koje nisu dovoljno dobre za tržište Evropske unije najčešće završe u radnjama u Srbiji!

Drastičnu razliku u kvalitetu naši građani primete tek kad robu kupe u inostranstvu i uvere se da, iako je robna marka ista, kvalitet proizvoda nema veze sa onim koji se prodaje na srpskom tržištu. Tako se Srbi tuširaju razređenim kupkama, piju vino pomešano s vodom, jedu čokoladu s manje lešnika, koriste mobilne telefone s fabričkom greškom i peru garderobu deterdžentom koji ne peni, a može da izazove alergije. Još šokantnije je to što kupujemo i koristimo pojedine proizvode, poput sijalica, na čijem pakovanju doslovce piše: „Nije za prodaju u EU“.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže da će tako biti sve dok Srbija ne usaglasi pravilnike i standarde sa Evropskom unijom a one koji su usaglašeni ne počne da poštuje.

Loši pravilnici

- Ti proizvodi su zabranjeni u EU i njima je isplativije da ih prodaju nama po nižoj ceni nego da plaćaju ekolozima da ih unište. Dosad je veliki broj zakona usklađen, samo moraju da se poštuju. Mi smo zemlja koja među prvima donese zakone, ali ih ne poštujemo - kaže Papović.

Da je lošija roba namenjena za države s nižom kupovnom moći, potvrdio je i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd:

Kraći rok garancije

- Isti proizvođači imaju proizvode namenjene za siromašno i za bogato tržište. U skladu s tim je i kvalitet. Tako kod nas završi tehnička roba sa slabijim kvalitetom. Eto, na primer, mašine za pranje veša. Kod nas stižu uglavnom one s greškom i slabijeg kvaliteta. One lošije peru, brže se kvare i imaju kraći rok upotrebe, a samim tim i garanciju.

Ministarstvo trgovine
PROIZVODI PROLAZE KONTROLE

Iz Ministarstva trgovine kažu da se prilikom uvoza proizvoda u Srbiju proverava njihova usaglašenost s propisanim tehničkim i bezbednosnim standardima, pa se tek onda plasiraju na tržište:
- Ne postoji pojam škart kategorija. I u EU kao i u Srbiji propisani pojmovi su „usaglašen ili neusaglašen s tehničkim zahtevima“ i „bezbedan ili nebezbedan‘‘.

Kategorizacija robe

Brendovi kategorizuju robu, pa proizvodi koji su lošiji završe u zemljama s nižom kupovnom moći. To su najčešće zemlje Balkana, poneke države južne Evrope, Azije, kao i delovi Afrike i Južne Amerike

Prva klasa

odlazi uglavnom u države zapadne Evrope, članice EU, Velika Britanija, SAD i Kanada

Druga klasa odlazi

uglavnom u države Balkana, poneke države južne Evrope, Azije, kao i delovi Afrike i Južne Amerike