Ova tvrdnja zasniva se na arhivama evropskih zemalja i memoara Čerčilove majke, ledi Džerni Džerom, tvrdi književnica Dragoslava Koprivica

GORNJI MILANOVAC - Vinston Čerčil (1874-1965), čuveni ratni premijer Velike Britanije, vanbračni je sin je srpskog kralja Milana Obrenovića (1854-1901), tvrdi Dragoslava Koprivica, koji je prošle nedelje u Gornjem Milanovcu promovisao svoj roman "Kralj Milan i ledi Čerčil".

Podaci su navodno iz arhiva evropskih zemalja i memoara Dženi Džerom, poznatoj kao ledi Čerčil, "o neprevaziđenoj ljubavi s kraljem Milanom Obernovićem", čije je pisane uspomene kasnije navodno izbrisao njen sin Vinston.

ledi-dzeni-dzerom-i-vinston-cercil.jpg
Foto: printscreen YT

"Našla sam se u miljeu načina života vladara i elite u Evropi 19. veka, gde su vanbračna deca pravilo, a ne izuzetak, i zato je ova priča moguća i dobar uvod u istinu o rodjenju Vinstona Čerčila", rekla je Koprivica i naglasila da je ovaj roman pisala tri godine, okružena stotinama knjiga, spisa i članaka koji su oslonjani na gradju različitog porekla i različitih jezika.

Jedan detalj na kraju Drugog svetskog rata, koji je posebno obrađen, baca svetlo na ponašanje Čerčila na Jalti februara 1945. godine, kada se pravila "ahitektura" posleratne Evrope. Koprivica piše da trojica ključnih drzavnika - Čerčil, Ruzvelt i Staljin - raspravljaju o sudbini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovcenaca. Tada je Čerčil, kako se autorka poziva na Staljinove zapise, bio najglasniji da se u Jugoslaviji ukine monarhija, da se uspostavi komunistički režim a kraljevo zlato prebaci na Titovo ime, što je zbunjivalo drugu dvojicu političara.

Zbog toga je Staljin navodno zapitao Čerčila da li ima neke lične razloge za ukidanje monarhije i rekao mu: "Da ti neki srpski kralj lično na žulj nije stao?"

Knjiga "Kralj Milan i ledi Čerčil" predstavljena je u takovskom kraju koji, kako je književnica rekla, "predstavlja postojbinu Obrenovića" a gde je nedavno obeležena i 200. godišnjica od početka Drugog srpskog ustanka pod vođstvom knjaza Miloša Obrenovića.

Dragoslava Koprivica, rođena Stefanović u Gornjem Milanovcu 1971. godine, diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde sada živi a objavila je veći broj knjiga i član je Udruženja književnika Srbije.