Procenjuje se da dete školskog uzrasta provodi 44 odsto svog vremena u školi, te je neophodno ozbiljnije razmisliti kakve posledice po zdravlje, mentalni i fizički razvoj može da izazove negativno i oronulo okruženje

BEOGRAD - U Srbiji postoji oko 3.500 osnovnih i srednjih škola, sa preko 650.000 đaka, a veliki broj tih školskih ustanova ima tradicionalne učionice, kabinete i sportske sale u koje se nije ulagalo više od 30 godina.

Najčešće se radi o oronulim prostorijama, oštećenim stolicama, stolovima, tablama, podovima, toaletima, stepeništem, ali se retko postavlja pitanje koliko takav ambijent predstavlja potencijalnu opasnost za povredu dece, a sa druge strane da li negativno utiče na njihovu produktivnost.

U svetu je sve zastupljeniji trend da se velika pažnja posvećuje okruženju u kom deca provode većinu svog vremena, jer je među roditeljima i profesorima sve razvijenija svest o uticaju enterijera na zdravlje i uspeh dece. Ipak, kako standard Srbije nije na nivou neke razvijene svetske zemlje, ne može se preko noći promeniti svest o prednostima koje savremni uslovi školovanja mogu pružiti deci, ali se može unaprediti njihov život i rad u onoj meri koliko je to moguće.

Procenjuje se da dete školskog uzrasta provodi 44 odsto svog vremena u školi, te je neophodno ozbiljnije razmisliti kakve posledice po zdravlje, mentalni i fizički razvoj može da izazove negativno i oronulo okruženje.

Praksa u školskim ustanovama u Srbiji je da se štedi na popravkama, ukoliko se za tako nešto ukaže potreba. Školski budžeti su uglavnom preopterećeni, te se najmanje razmišlja o onima zbog kojih škola zapravo postoji – a to su deca! Istraživanja pokazuju da kvalitetno opremljena učionica iziskuje mnogo manje novca za održavanje, nego pojedinačne popravke. Najčešće povrede u školama dešavaju se u fiskulturnim salama, a malo se zna o tome da postoje savremeni podovi koji ubažavaju posledice pada, ne klizaju se, pa su time i manje opasni za decu.

Većina roditelja, svesna tog rizika i želeći najbolje za svoje dete, čak mesečno izdvaja određenu sumu novca za školsko osiguranje dece. Pedagozi ukazuju da učenje kroz igru podstiče radoznalost i kreativnost kod dece, a u Srbiji se retko koja učionica može okarekterisati kao kreativna. Škola nije mesto gde deca samo provode vreme dok su roditelji na poslu, već mesto gde oni sazrevaju i uče da budu bolji i uspešni ljudi.

Kada se razmišlja o savremenim učionicama, obično se misli na luksuz, tehničku opremu i osvetljenost, što i jeste važno, ali treba krenuti od osnovnih stvari, kao što su podovi. Neodgovarajući materijali, isparenja i prašina, često su uzrok alergija kod dece, dok su prirodni materijali pogodniji za decu sa respiratornim oboljenjima.

Tradicionalna praksa čišćenja podova običnim krpama, i dalje je visoko zastupljena u školama. Takav vid održavanja podnih površina može razneti toliko bakterija, koje mogu naneti veću štetu zdavlju deteta, nego da ceo dan provede u čekaonici nekog Doma zdravlja u sezoni gripa.