Riba, vino i ulje jedu se svaki dan sem sredom i petkom koji se poste na vodi


BEOGRAD - Srpska crkva i njeni vernici danas su započeli post svetih apostola koji će trajati do praznika sv. Apostola Petra i Pavla - Petrovdana 12. jula.

Šta jesti kojim danima?

Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste „na vodi". Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan Rođenja Sv. Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak.

Kad Petrovdan padne u sredu ili petak

Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje. Ovaj post, čiji je početak pokretan (jer zavisi od Vaskrsa), a završtetak je nepokretan, ustanovljen je na osnovu uspomene na Apostole koji su posle Silaska Svetoga Duha, a pre odlaska na propoved Sv. Jevanđelja, postili. Najkraće može trajati jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica.

svece-crkva.jpg
Foto: AP 2015


Hrišćani smatraju da je ovaj post posebno važan jer se kroz njega čiste misli.

Zašto postimo?

Svaki pravoslavni hrišćanin dobrovoljno odlučuje da li će postiti i tako očistiti dušu i telo. Svrha posta nije samo uzdržavanje od mrsa nego i od reči, misli i dela.

PETROVDAN: NARODNA VEROVANJA I OBIČAJI

Petrovdan je crkveni i narodni praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, koji se slavi 29. juna po Julijanskom kalendaru odnosno 12. jula po Gregorijanskom.
Kod Srba Petrovdan je smatran za kalendarsku granicu u godini: posle njega u prirodi nastupaju promene, koje ukazuju na približavanje jeseni (narodni kalendar).
Po ruskim verovanjima, na Petrovdan je tobože sv. Petar "popluvao" lišće, pa se stoga posle tog dana više ne kuvaju trave, ne lome se grane za metle, a Bugari veruju da posle Petrovdana vreme biva hladnije, da se sunce okreće zimi, da ptice prestaju da pevaju, a trava da raste.
Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina.

(Wikipedia)

Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.


(EPK/SPC.rs)

http://www.youtube.com/watch?v=vQdNSLPCsAM