Iako se možda čini da je u Srbiji broj funkcionera u odnosu na broj stanovnika veliki, u zemljama regiona ima ih i više - u BiH svaki 150. građanin je funkcioner, a u Hrvatskoj svaki 143.

BEOGRAD - Broj funkcionera u Srbiji raste. Od početka godine uvećao se za 1.300 i sa tom titulom sada ih ima 27.811.

Iako se još ne zna u kojim će segmentima javnog sektora najviše ljudi ostati bez posla, jer je njih 9.000 višak, gotovo je sigurno da, bar u prvoj fazi, među prekobrojnima neće biti funkcionera. U Vladi kažu da će i oni doći na red.

Dok opštine brinu o tome ko će ostati bez radnog mesta, za svoj posao neki ne moraju da strahuju. Funkcionerske fotelje sigurne su, makar u prvoj fazi racionalizacije. Ne i u drugoj, tzv. fazi optimizacije. Ona će, kažu u Ministarstvu državne uprave, uslediti posle analize svih nivoa vlasti.

"Mi ćemo dobiti odgovor na pitanja koji su možda organizacioni oblici nepotrebni, da li u određenim segmentima imamo višak ili manjak zaposlenih u državnoj upravi i, naravno, kroz tu sledeću fazu ćemo pokušati da napravimo takvu vrstu optimizacije, a da dobijemo efikasnu i kvalitetnu državnu upravu", objašnjava državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović.

Korak ka tome je i stavljanje na papir svih funkcionera. "Ono što sada Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu radi jeste priprema posebnog zakona koji će definisati ne samo pojam funkcionera, već i njihov položaj, prava i obaveze i plate", ističe Ožegović.

Do tada, kontroliše ih i prebrojava Agencija za borbu protiv korupcije. Ona beleži povećanje broja funkcionera – ima ih 1.300 više nego pre pola godine. "Mi postupamo isključivo na osnovu obaveštenja koja od organa vlasti dobijamo tako da neki tačan broj ne možemo da vam kažemo, ali mislimo da je ovo dosta ažuran podatak", kaže Vladan Joksimović, zamenik direktora Agencije.

To znači da je praktično svaki 250. građanin Srbije javni funkcioner. "Da bismo došli do toga da zaključimo da li funkcionera u Srbiji zaista ima previše ili ne, moramo krenuti od tih organa u kojima oni uopšte rade. Da li su nam, drugim rečima, potrebne sve te ustanove, preduzeća, državni organi, posebne organizacije, agencije itd. ili nisu", kaže programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić. Kada se, kaže, i to utvrdi, jedan deo i troškova će po tom osnovu otići.

Iako se možda čini da je u Srbiji broj funkcionera u odnosu na broj stanovnika veliki, u zemljama regiona ima ih i više - u BiH svaki 150. građanin je funkcioner, a u Hrvatskoj svaki 143. Ima i boljih, poput Makedonije, u kojoj svaki 600. građanin ima neku javnu funkciju. Osim što se za njih vezuje visoka plata i status u društvu, postali su i sinonim za partijsko udomljavanje.

(RTS)