Kad je Stefan saznao za Milutinovu smrt, skinuo je zavoje sa očiju i obznanio da se desilo čudo

Osećajući da mu se bliži kraj, Milutin je, godinu dana pre nego što će umreti, na nagovor sveštenstva, 1320. godine Stefanu oprostio pobunu i dozvolio mu da se iz Carigrada vrati u Srbiju.

Sa zavojima preko očiju, pretvarajući se da je potpuno slep, Stefan je pokajnički izašao pred oca i dobio od njega na upravu župu Budimlje.

Milutin je naprasno umro 29. oktobra 1321. godine u svom dvoru u Nerodimlju kod Uroševca. Zato je odmah po njegovoj smrti došlo do borbe oko prestola. Zakoniti naslednik bio je njegov sin iz prvog braka Konstantin. Između ostalog, u prikazu loze Nemanjića rađenom u Gračanici kao njegov sin naslikan je Konstantin, a Stefana nigde nema. Međutim, kad je Stefan saznao za Milutinovu smrt, skinuo je zavoje sa očiju i obznanio da se desilo čudo - da mu je vid vratio Sveti Nikola. Odmah zatim ponudio je polubratu Konstantinu da zajedno vladaju.

Ovaj je, naravno, to odbio. Tako je započela borba oko Milutinovog nasleđa. Trajala je dugo i bila je nemilosrdna - da Srbija nije već bila jaka država, lako je moglo da se desi da je pretendenti na presto upropaste.

Stefan je imao veće šanse: Konstantinovo odbijanje da se kao braća nagode, patnje koje je Stefan pretrpeo od oca i verovanje u natprirodno isceljenje, te njegovo slovensko poreklo i po majci doneli su mu naklonost većine naroda. S druge strane, izgleda da Konstantin ni inače nije bio ličnost nekog većeg formata, pa je 1322. godine Stefan krunisan za kralja, a njegov sin Dušan proglašen za „mladog kralja“.

Ali što je sigurno - sigurno je. Da bi sprečio Konstantina, koji je u borbi bio savladan i zarobljen, da u budućnosti eventualno pokuša da ugrozi njegovu vladavinu, naredio je da ga ubiju.

Hroničar Pseudobrokar kazuje da je bio ubijen vrlo svirepo. On beleži da je Stevan dao Konstantina „opružiti na jednom komadu drveta, pa mu klincima probi mišice i butine, pa ga onda raseče na dve pole, po sredini“. Pseudobrokar nije voleo Stefana Dečanskog, pa je možda preterao. Ali u narod je ušlo predanje da je novi srpski kralj od lobanje svog pogubljenog polubrata Konstantina napravio sebi pehar za vino.

Biografija

- Rođen je oko 1276, prema drugim izvorima posle 1284. godine, a umro 11. novembra 1331. u Zvečanu kod Kosovske Mitrovice
- Stefan Uroš III Nemanjić, poznat kao Stefan Dečanski, bio je kralj Srbije iz porodice Nemanjića - sin kralja Milutina i otac Dušana Silnog. Rođen je u trećem Milutinovom braku, sa Anom Terter, ćerkom bugarskog cara, a na presto je došao pobedivši polubrata Konstantina.
- Stefan Dečanski nastavio je širenje srpske države na račun Vizantije koje je započeo njegov otac. Porazio je vojsku bugarskog cara Mihaila u bici kod Velbužda, posle čega su neki bugarski velikaši predlagali ujedinjenje Srbije i Bugarske pod nemanjićkom krunom, ali je on to odbio.
- Za vreme svoje vladavine proširio je srpsku državu ka jugu, a nakon pomenute bitke kod Velbužda Stefan Dečanski stvorio je od Srbije najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu.
- Nakon što je Stefan odlučio da krunu ostavi Siniši, sinu iz drugog braka, stariji sin Dušan ga je, uz pomoć vlastele, zbacio s vlasti.
- Po Dušanovom naređenju, Stefan Dečanski je ubijen, te se za njega u narodnom predanju kaže „od oca oslepljen, od sina udavljen“.
- Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika - ocem Milutinom i sinom Dušanom - Stefan Dečanski dao je veliki doprinos istoriji Srba.
- Srpska pravoslavna crkva kanonizovala ga je kao svetog kralja, a njegova zadužbina je manastir Visoki Dečani, ispod Prokletija kod Peći.