Srbija ne zna šta će sa 35.000 azilanata

Ako Mađarska zatvori granicu za njihov prijem, oni će u našoj zemlji morati da ostanu mnogo duže nego što su planirali, a prihvatnih centara je malo

- Mi smo samo tranzitna zona na putu ka Evropi, a emigranti uglavnom idu preko Mađarske. Nemoguće je hermetički zatvoriti granicu i sprečiti globalnu migraciju, ljudi će naći načina da pređu, samo će birati alternativne puteve i duže se zadržavati u Srbiji. Ipak, pitanje je da li kapaciteti države mogu da odgovore i na ovoliki broj azilanata jer će ih do kraja godine ući još 30.000 - kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Povodom pomenute najave mađarskog premijera, u srpskom komesarijatu za izbeglice održan je i sastanak sa predstavnicima Evropske unije.

Mere opreza

- Ustanovljeni su dalji koraci za slučaj da Mađari zaista zatvore granicu, kao što su proširenje kapaciteta azilnih centara i uključivanje drugih državnih organa. Čak i u slučaju zatvaranja prelaza ne očekujemo veće probleme. Za vreme ratova devedesetih primili smo milion izbeglica, pa broj azilanata sada nije toliko zastrašujući. Imamo pet azilnih centara, čiji kapaciteti nisu do kraja popunjeni, a brzo ih možemo i proširiti - kaže Ivan Mišković, PR Komesarijata za izbeglice i migracije.

Najveći broj izbeglica koje dođu u Srbiju bežeći od nemaštine i rata potiče iz Sirije i Avganistana, zatim iz Somalije, Iraka, Eritreje i Pakistana. Do kraja maja njih 15.000 zatražilo je azil u Srbiji, a svaki od 420 azilanata, koliko ih je trenutno smešteno u centrima, državu dnevno košta 900 dinara.
- U tu cenu ulazi hrana, smeštaj i higijenske potrepštine koje im obezbeđujemo. Mnogo njih se ne prijavi kod nas, već traže privatan smeštaj - dodaje Mišković.

Zoran Dragišić, stručnjak za bezbednost kaže da povećanje broja izbeglica povećava opasnost i od terorizma.
- Veliki priliv azilanata stvara čitav niz problema, pa i onih bezbednosnih. To je populacija koja se mora staviti pod kontrolu, mora da se povede računa da sa sobom ne povuku i teroriste. Najveći broj njih su nesrećni ljudi, koji samo žele da spasu život i država mora da vodi računa o njima.

Rumunski scenario

Svaki dan proveden u Srbiji više nego što su planirali za većinu azilanata predstavlja problem. Novac koji su poneli polako se troši, pa oni koji se ne budu brzo snašli da pređu granicu, moraće da počnu nešto da rade. Naravno, fizičke poslove za nadnicu. Tako se može desiti da spuste cenu dnevnice srpskim nadničarima, kao što se nekada dešavalo s ogromnim prilivom Rumuna.