Nadam se da će me čekati kad izađem, kaže majka prve bebe u Srbiji kojoj je dozvoljeno da ostane u zatvoru dok ne napuni dve godine

Dve godine je proveo sa mnom. Ovde se rodio i porastao. Ne smem ni da pomislim šta će biti za tri meseca, kad ode. Ovim rečima, drhtavim glasom, opisuje svoju najveću strepnju G. I. (35), majka prve bebe u Srbiji kojoj je dozvoljeno da ostane u zatvoru dok ne napuni dve godine. Njenom sinu ova “kazna”, omogućena prošlogodišnjim izmenama Zakona o izdržavanju krivičnih sankcija, ističe u septembru.

Majka i sin kaznu i “kaznu” izdržavaju u “porodilištu”, delu požarevačkog ženskog zatvora koji je adaptiran za majke s decom. Ovde trenutno borave tri osuđenice sa svojom decom. Kad mali V. izađe iz zatvora, čeka ga hraniteljska porodica, dok će njegova majka G. I. u zatvoru ostati još četiri duge godine. Sama.

"Nadam se da će me čekati kad izađem", kaže majka. Dok drži sina u rukama, odlučno govori da je bolje za njega da ode odavde, ali i da je bolje to što decu ne odvode kad napune godinu dana, već imaju godinu duže.

"Postoje te trivijalne stvari kroz koje moramo zajedno da prođemo: da nauči da hoda, da govori prve reči, da piški u nošu... ", priča G. I. i uz majčinski smešak objašnjava da su njen sin i druga deca kao terapija i za ostale osuđenice. G. I. govori jasno i odlučno, ali na reč “septembar” svaki put spušta glavu i crveni. Lice joj preplavljuje ona bordo boja koja sprečava suze.

"Najteže mi pada izolacija, to što dete ne zna šta je park, šta je kuća. On mora da živi u normalnim uslovima, sa porodicom, da oko njega budu mama, tata, baba, deda... A nije video dalje od dvorišta, nema kontakt sa drugom, starijom decom, ne zna šta je spoljni svet", kaže majka.

Dečak nas gleda na trenutak, a onda pokriva lice rukama. Kaže majka da se tako “pravi nevidljiv”. Njegova prva “drugarica iz detinjstva” budi se kad i on. Njenoj majci u zatvoru “ništa nije strano”, jer je treći put ovde.

"Došla sam u sedmom mesecu trudnoće, ćerkica sada ima devet meseci. Drago mi je što je ona sa mnom, ali mi teško pada što smo razdvojeni od porodice. Napolju je čekaju stariji brat i sestra koja je još mala, ali sigurno će se svi slagati. Trebalo bi da izađemo sledećeg jula, zajedno", priča majka osuđenica.

Troje mališana nije videlo dalje od kapije zatvora. Njihove majke su odmah po porođaju u požarevačkoj bolnici premeštene u prilagođeni deo zatvora. Dve godine kasnije, decu preuzima porodica ili hranitelji. Do tada, ona rastu između ruža, trave, “kapije do neba” i uniformisanih žena.

A šta će biti sa majkom kad dete napuni dve godine?
"Znam da će njemu biti bolje, ali ja ostajem sama. Ostaju mi ruke prazne. Da li znate kako to boli?", sve tišim glasom govori G. I. i na kraju jedva čujno, kao saučesnički, zaključuje:

“Ovde se jako puno pati za decom”.

(Blic)