Za pojedine kriminalne prodaje državnih preduzeća već postoje konkretni dokazi i odgovorni će vrlo brzo biti procesuirani

BEOGRAD - Nikad nije kasno!
- Vrlo brzo će uslediti prva hapšenja zbog pojedinih kriminalnih privatizacija - tvrdi izvor Kurira iz Vlade Srbije i nastavlja: - Tužilaštvo već uveliko sprovodi istragu, ona je započeta mnogo pre nego što je EU dostavila spisak od 24 sporna akta u privatizaciji desetak firmi. Za pojedine kriminalne prodaje već postoje konkretni dokazi i odgovorni će vrlo brzo
biti procesuirani. Ima ih iz državnih institucija, ali i sveta biznisa, to jest krupnog kapitala. Neki su već u strahu napustili zemlju.

S druge strane, Evropska unija vrši veliki pritisak na državne institucije da što pre razreše sumnjive privatizacije i da se odgovorni nađu iza brave. Čak je, kako je izjavio šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, Evropska unija donela rezoluciju kojom od Srbije traži da reši desetak sumnjivih privatizacija. U toj rezoluciji posebno su naglašena preduzeća „Sartid”, „Jugoremedija”, Mobtel i ATP „Vojvodina”.

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije za Kurir kaže da je konačno zadovoljna:

- Svi smo zadovoljni, veoma! Prošlo je vreme kad smo sami sebe pitali zašto to radimo, kada su nas svi pitali zašto, kad se ništa nije dešavalo! Uvek smo znali da će neko shvatiti da podaci moraju da se procesuiraju i provere, da se utvrdi koja je to korupcija sistemska i obična i da se svemu stane na kraj.

Na pitanje da li je istina da je Jelko Kacin izveštaje koje je prezentovao u Briselu dobio direktno od Saveta, Vasilićeva kaže:

- Neću da vam kažem to o Kacinu. Ali da smo pomogli, jesmo.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija za Kurir kaže da nije baš sve tako bajno:

- Imam gorak utisak da je ovo situacija u kojoj evropski poslenici pokazuju da od njih zavisi hoće li se Srbija dublje pozabaviti nekim spornim pitanjem. Voleo bih da se ono što je sporno preispituje onda kad se unutar same zemlje prepozna problem. Privatizacije su tema već godinama i u samoj Srbiji, a verujem da nove istrage mogu da budu nezgodne. U trenutku kad postoji presija, sve to može da ima i negativan efekat. Treba stvari rešavati dok su sveže, ali nije fer ni rešavati ove nabrojane pre drugih sličnih slučajeva, koji nisu pomenuti.

Kurir prvi otkrio korupciju

Kurir je u poslednjih devet godina prvi otkrivao mahinacije u vezi sa spornih privatizacijama i najopširnije pisao o njima. Još u aprilu 2011. Kurir je pisao o saznanjima Evropske kancelarije za borbu protiv korupcije (OLAF) posle njihove opsežne istrage u Srbiji. Na spisku EU su još i Luka Beograd, „Večernje novosti”, Veterinarski institut, „Šinvoz”, „Tehnohemija”, „Srbolek”, „Keramika” iz Kanjiže, „Zastava elektro”, kao i prodaja poslovnog prostora ZOP Nacionalnoj štedionici...

Privatizacija „Sartida”

Smederevski „Sartid” u stečaju prodat je 2003. američkom „Ju-Es stilu” za 23 miliona dolara. Trgovinski sud je prodajom „Sartida” s pet zavisnih preduzeća iz stečaja zapravo sproveo dogovor ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića s privilegovanim kupcem, uz drastično kršenje prava poverilaca i na štetu države, stoji u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.

Mobtel

Podsetimo, „slučaj Mobtel” sporan je od samog početka, od načina osnivanja firme 90-ih, zaključno s tim kako je vlada nenadležno oduzela frekvenciju i preduzeće od prvih vlasnika, porodice Karić, pa formirala Mobi 63, a zatim ga prodala norveškom Telenoru. Savet za borbu protiv korupcije tražio je od Vlade da stavi van snage svoj Zaključak od 24. juna 2004. godine, budući da je u njegovoj pripremi ključnu ulogu odigrao čovek koga je vlada smenila s mesta pomoćnika ministra zbog sukoba interesa.

Nacionalna štedionica

Prostorije ZOP koje je prema ugovoru s tadašnjim guvernerom NBJ Mlađanom Dinkićem besplatno koristila privatna banka Nacionalna štedionica prodate su budzašto ovoj banci.

Potom je guverner Mlađan Dinkić omogućio NŠ bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje. Zatim je NBJ propustila da utvrdi da su povezana lica stekla kontrolni paket akcija. Nacionalna štedionica prodata je 2006. grčkoj EFG za 7,5 puta više novca nego što je u nju uloženo.

Najsumnjiviji Beko

Kad je reč o tajkunima, najviše spornih privatizacija vezuje se za Milana Beka: „C market”, Luka Beograd, „Večernje novosti”. Zatim slede Danko Đunić, koji je dovođen u vezu, između ostalog, sa „Sartidom” i „C marketom”, dok je Jovica Stefanović Nini povezivan s privatizacijom „Jugoremedije” i „Srboleka”. Trgovci strujom Vuk Hamović i Vojin Lazarević optuživani su da su učestvovali u spornoj prodaji Nacionalne štedionice.