Na mestu gde su ustaški zlikovci pobili 42.246 Srba i Jevreja srpski ministar poručio da živima treba mir, ali da ne treba miriti mrtve, jer se ne mogu pomiriti dželat i žrtve

JADOVNO - Kod Šaranove jame u Jadovnu juče je održan pomen za 42.246 žrtava NDH iz 1941. godine, a srpski ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin poručio je da živima treba mir i da ne može isti venac biti u Blajburgu i u Jasenovcu.

Naglasio je da ne treba miriti mrtve, jer se ne mogu pomiriti dželat i žrtve, te da ista ruka ne može da položi venac na grob jasenovačkog deteta i onog ko je Jasenovcem i Jadovnom komandovao. Zapitao je koji je to put i život koji je vikara ustaške vojske Alojzija Stepinca preporučio za sveca, jer ako jeste, šta je onda s dušama poklanih u Jadovnu, s dušama pobijenih u Jasenovcu.

Poštovanje žrtvama

- Šta da kažem seni Dijane Budisavljević, majci 15.000 srpske i jevrejske dece, šta njoj da kažem, što nju ne posvetite? Nema Srbina koji joj ne bi ikonu poljubio i sveću zapalio. Šta da kažem ako je život vikara ustaške vojske preporuka za nebo, gde je onda put onih koje je ta vojska u jame pobacala - kazao je Vulin.

Pomenu su prisustvovali i predstavnici hrvatske vlade, kojima se srpski ministar zahvalio, jer, kako je naveo, veruje da zajedno s njim dele stid i brigu što ne zna šta da kaže.
- Šta da kažem romskoj braći što na stadionima gledam kukaste krstove, šta da kažem jevrejskoj braći što gledam kako zastave Izraela gore, šta da kažem pobijenoj deci u Šaranovoj jami, ako prepoznaju, čuju kroz zavesu od 74 godine istu pesmu, s trgova najlepših gradova „Jasenovac i Gradiška Stara“, šta da im kažem ako prepoznaju ista imena i iste pesme koje su ih u jamu bacale - istakao je Vulin.

On je naglasio da Srbija traži i nudi mir.
- I kad predsednik srpske vlade ponudi ruku i priliku da se nemo, u tišini, s pijetetom i poštovanjem pokloni svakoj žrtvi, onda se prema takvom gestu treba odnositi s poštovanjem i pijetetom. Kamo sreće da se krene takvim primerom, pa da svako pogne glavu pred žrtvom onog drugog, i eto mira među živima. Eto vekova mira - kazao je Vulin.

Da se ne zaborave

Berislav Šipuš, ministar kulture Hrvatske, rekao je da je Jadovno jedno od najtragičnijih mesta hrvatske moderne istorije, najtragičnije po sve:
- Ovo je mesto gde nikakav revizionizam nije moguć, jer činjenice ljudske smrti, ljudskih kostiju koje su ispod naših nogu, suviše su neumoljive. Zadatak vlade Hrvatske i svih prisutnih je da se oni koji su ispod nas ne zaborave i da se ne dopusti da zločin i zločinci nadvladaju.

Obeležavanju su prisustvovali i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i vladika zagrebačko-ljubljanski Porfirije.

Činjenice - stravičan zločin
UBIJALI PO 500 LJUDI DNEVNO

Logor Jadovno je osnovan 11. aprila 1941.

To je bilo mesto za masovno istrebljenje Srba i Jevreja u NDH za vreme Drugog svetskog rata

Logorom je zapovedao Juco Rukavina

Jame, koje su bile stratišta Srba i Jevreja, nazivane su „bezdanuše“

Od 11. aprila do 21. avgusta 1941. u Jadovno je dovedeno i ubijeno 42.246 muškaraca, žena i dece

Za prva 74 dana, do 24. juna, ubijeno je 13.346 ljudi, prosečno 180 dnevno

U narednih 58 dana, do zatvaranja logora, ubijeno je 28.900 zatočenika, prosečno 498 na dan

Po više ljudi je grupno vezivano žicom, a zatim je kod jame samo prvi likvidiran, a ostale je povlačio za sobom. Danima su se iz jama čuli jauci

Besneli domoljubi
VRIŠTE ŠTO JAME NISU DOVOLJNO PUNE

Uoči komemorativnog skupa u Jadovnu nedaleko odatle, treću godinu uzastopno, okupili su se predstavnici nekoliko hrvatskih udruženja veterana iz poslednjeg rata, s porukom da su brojke žrtava o kojima se govori istorijski falsifikat. Oni su pokušali da blokiraju prolaz do mesta komemoracije, ali ih je policija uklonila. Vulin se osvrnuo na taj skup rekavši da bi na mestu logora Jadovno trebalo ćutati, ali da je video „one koji vrište što jame nisu dovoljno pune“.

Jezive likvidacije
VIŠEDNEVNI KRICI MUČENIH

Surovost s kojom se postupalo s logorašima u Jadovnu ne sreće se često u istoriji. Svakog predvečerja prozivano je između 40 i 80 logoraša, koji bi potom bili likvidirani i pobacani u jame. Najčešće su vezivani žicom, po dvadesetak u grupi, a onda su samo prvi ubijani kundakom, maljem ili nekim drugim predmetom, te bi ostale žive povlačili za sobom u jame. Tako su se iz jame mogli čuti ljudski krici i vapaji tokom narednih nekoliko dana i noći.