Kralj Milan Obrenović - vladar koji nije držao reč ni vraćao svoje dugove

Kralj Milan Obrenović je 1887. godine, dok je procedura razvoda još trajala, austrougarskom poslaniku u Beogradu priznao da se „u njemu začela jedna romantična strast“. On se, naime, zaljubio u Grkinju Artemizu, udatu za sina Filipa Hristića, nekadašnjeg predsednika vlade i ministra u nekoliko vlada. Jedan hroničar opisuje je ovako: „Ni lepa, niti u prvoj mladosti, ni dražesna, ni umiljata, niti ima višeg vaspitanja.“ Milan je njenog muža postavio za svog ličnog sekretara, a onda svakog dana ne krijući se - u kočijama s kraljevskim grbom i pratnjom gardista - odlazio u njegov stan u Knez Mihailovoj ulici njegovoj ženi.

Iako je bio poznat po svojoj strasti prema lepšem polu i imao brojne ljubavnice, Milan se u Artemizu ozbiljno zaljubio i rešio da se njome oženi.

Istoričari tvrde da je upravo ta namera bili glavni razlog što je četiri godine kasnije, u februaru 1889, abdicirao s prestola u korist svog maloletnog sina Aleksandra. Imao je 35 godina.

Samo mesec dana kasnije Artemiza je u Carigradu rodila Milanovog vanbračnog sina Đorđa. Da bi bio pored nje, sada već bivši kralj obelodanio je da ide na hadžiluk u Jerusalim!

Posle ostavke Milan je delovao srećno. Šetao se kroz Beograd bez pratilaca, samo u društvu svog ljubimca, jednog velikog psa. Ali njegov najveći problem bile su novčane nevolje. Kockar i sladostrasnik, čest gost evropskih mondenskih mesta, Milan se prethodnih godina stalno zaduživao kod stranih banaka, pa je njegov dug narastao na 600.000 franaka, a niko više nije hteo da mu pozajmi ni paru.

Zato je vlada, dok je još nosio krunu, kod jedne austrijske banke podigla kredit od milion franaka i dala mu da se razduži. (Poređenja radi, Srbija je nekoliko godina kasnije podigla kredit da bi se naoružala za balkanske ratove u iznosu od četiristo miliona franaka.)

Pored toga, austrougarska vlada dala mu je nekoliko dana pred ostavku 700.000 franaka da vrati dugove koje je imao u Srbiji. Ali, njemu je to bilo malo. Priznavao je da ima još milion i po franaka duga, mada je srpska vlada tvrdila da je taj iznos najmanje pet puta veći!

Preselio se u Pariz i tamo pokušavao da se obogati na berzi, ali bezuspešno. U oskudici, vratio se u 1891. godine u Srbiju i odmah umešao u politička trvenja. Da bi ga se rešila, vlada Nikole Pašića pristala je da mu isplati milion dinara (dinar je tada imao vrednost franka), a ruski car, čijim je interesima na Balkanu smetao, još dva miliona - pod uslovom da zauvek napusti Srbiju.

Milan je u leto 1891. dao izjavu da istupa iz srpskog državljanstva, a u Srbiji je donet zakon po kom se kralju Milanu zabranjuje boravak u Srbiji i ponovno dobijanje srpskog državljanstva bez dozvole Narodne skupštine. Samo u slučaju bolesti kralja Aleksandra bilo mu je dozvoljeno da se vrati, ali i to samo dok bolest traje.

Milan je uzeo pare i otišao...

Ali 1894. godine njegov sin Aleksandar, koji je u međuvremenu postao punoletan, pozvao ga je da se vrati u Srbiju. Pogazivši obećanje dato srpskoj vladi i ruskom caru, Milan je doputovao u Beograd i opet se bacio u vrtlog političkih intriga.

Šest godina kasnije, kad se s puta u inostranstvu usprotivio sinovljevoj ženidbi s Dragom Mašin, Aleksandar je izdao nalog da Milana, ako pokuša da se vrati, uhapse i zatvore.

Milan Obrenović umro je u Beču u 46. godini, ostavivši za sobom kraljevske dugove.