Mnogo prelomnih istorijskih događaja desilo se baš na današnji dan - od Kosovske bitke, Sarajevskog atentata, rezolucije Informbiroa do izručenja Miloševića Hagu

BEOGRAD - Srbima su se i veća stradanja i sjajnije pobede dešavali drugim danima, ali je uvreženo mišljenje da je 28. jun - Vidovdan, kroz vekove bio važan, često i koban datum za njih. Koliko ima istine u mitu da je sudbina srpskog naroda neraskidivo vezana za dan kad se na Kosovu polju opredelio „za carstvo nebesko“?

Efekat u javnosti

U toku proteklih sto godina srpske istorije, Vidovdan je više puta imao karakteristike prelomnog datuma, o čemu svedoči i impresivan spisak istorijskih događaja koji su se odigrali baš 28. juna.

Neki učesnici srpskog političkog života namerno su birali Vidovdan za svoje akcije. Takvo je bilo proglašenje Vidovdanskog ustava 1921. i okupljanje SPO 1992. Istoričari procenjuju da su „akteri tih događaja, vezujući svoje aktivnosti za Vidovdan, nameravali da daju težinu svom aktuelnom političkom činu“.

Simboličkog značaja ovog datuma bio je svestan i Slobodan Milošević kad je odlučio da ide na Gazimestan, ali i Franc Ferdinand, čija je poseta Sarajevu trebalo da ima svoju kulminaciju upravo tog dana. Zbog izbora Vidovdana je i Princip na saslušanju izjavio da je Ferdinand uvredio Srbe...

Opstao do komunista

SPC ovaj dan slavi kao praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika, a Srbija kao državni praznik od 1889. godine i 500. godišnjice Kosovske bitke. Vidovdan je kao nacionalni praznik opstao sve do dolaska komunista na vlast.

Danas je to državni praznik koji se slavi radno, a koji će biti obeležen nizom manifestacija. Predsednik Tomislav Nikolić predvodiće ceremoniju odavanja počasti i polaganja venaca na Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu.

NEKI SRPSKI VIDOVDANI

KOSOVSKI BOJ (1389): Ključna u padu srpske države, predvođena knezom Lazarom, bitka je imala veliki odjek u Evropi

TAJNA KONVENCIJA SRBIJE I AUSTROUGARSKE (1881): Knez Milan se od Rusije okrenuo Beču i obustavio pomoć Srbima u BiH i Sandžaku

SARAJEVSKI ATENTAT (1914): Gavrilo Princip ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju Hotek

VERSAJSKI MIROVNI UGOVOR (1919): Njime je završen I svetski rat i stvorene nove države u Evropi, između ostalih i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca

VIDOVDANSKI USTAV (1921): Kraljevina SHS proglašena je ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom s dinastijom Karđorđević

REZOLUCIJA INFORMBIROA (1948): SSSR i sateliti proglasili blokadu Jugoslavije, koja se zatim okrenula Zapadu

MILOŠEVIĆ NA GAZIMESTANU (1989): Pred oko milion ljudi Slobodan Milošević održao govor kojim se ustoličio kao nacional