Životna drama
ŽIVU JE SAHRANILI U SREBRENICI: Beograđanka Mila je otkrila da je Senida, ovo je priča iz pakla BiH!
Vojnik Milenko Vidaković ju je spasio kao bebu koja je imala 11 meseci iz zapaljene kuće u okolini Zvornika
Devojčica Senida je nestala 1992. godine kada je u mesto Caparde u BiH ušla srpska vojska. Ispostavilo se da je završila u Beogradu gde ju je naredne godine usvojila porodica Janković i dala joj ime Mila. Ona je odlučila da sa 16 godina potraži svoju porodicu, a DNK analizom je dokazano da je ćerka Muhameda i Senade Bećirović. Međutim, njena potraga je bila užasno naporna i neizvesna jer se sve vreme susretala sa lažima i nerazjašnjenim pitanjima.
Srpski vojnik Milenko Vidaković je spasio ovu bebu koja je imala 11 meseci iz zapaljene kuće u okolini Zvornika tokom rata, a onda je odneo kod svoje majke. Senidi je uvek bilo žao što ovaj vojnik nije doživeo da joj kaže istinu i da mu se ona zahvali što joj je spasio život.
- Žao mi je što je poginuo, jer mnoge stvari bi mi on mogao reći. On je sada mrtav i teško da sa te neke strane mogu bilo šta da čujem. Zahvalna sam mu do kraja života. Ipak je on mene spasio. Nebitno da li je Srbin, da li je musliman, ispao je čovek. Mogao je da me ostavi da umrem - istakla je Senida.
Dete koje je na neverovatan način preživelo rat, usvojili su u Beogradu. Ona je uspela da pronađe svog oca i rodbinu, a za majkom i sestrom je potraga potrajala duže. Kasnije je otkrila da je njena majka ubijena 1992. godine, a njene posmrtne ostatke je sahranila 1. juna 2014. godine. Svog oca je pronašla 2008. godine koji je tada živeo u Nemačkoj, ali sa njim nije ostvarila nikakav dublji odnos. Preselila se pre nekoliko godina u Sarajevo kod tetke gde je nastavila svoje školovanje.
- Moj život u Beogradu je bio predivan. Imala sam sve, išla u školu. Imala sam srećno detinjstvo. Putovala sam svuda. Uglavnom, srećno sam dete, što kažu rođena pod srećnom zvezdom. Oni su meni pružili svu ljubav. Imali su dva sina i svu ljubav koju su sinovi imali, pružili su i meni. Tako da ću im uvek biti zahvalna. I ne gledam sa te neke strane da je moj život bio bezveze, jer su Srbi. Ja znam iz priča šta se ovde dešavalo i kako je to bilo, ali ja bar gledam da čovek ne treba da se gleda po toj nekoj nacionalnoj strani. Bitno je da je on čovek, da ima srce, i to je to - rekla je ova devojka. Ova neverovatna priča je poslužila kao inspiracija hrvatskom novinaru Robertu Tomiću Zuberu koji je snimio dokumentarni film “Mila traži Senidu”. Takođe, njena priča se našla i u knjizi “Nestali životi”, kao jedna od 15 objavljenih. Senida je poručila da su oba umetnička dela, kao i njen život, dokazi da nada nikada ne treba da umre i da se uvek treba boriti.
- Poruka je da se uvek može saznati ko si i šta si, da se istina uvek sazna – rekla je Senida.
Njeno ime se čak našlo na spisku nastradalih na spomeniku u Srebrenici.
Srpski vojnik Milenko Vidaković je spasio ovu bebu koja je imala 11 meseci iz zapaljene kuće u okolini Zvornika tokom rata, a onda je odneo kod svoje majke. Senidi je uvek bilo žao što ovaj vojnik nije doživeo da joj kaže istinu i da mu se ona zahvali što joj je spasio život.
- Žao mi je što je poginuo, jer mnoge stvari bi mi on mogao reći. On je sada mrtav i teško da sa te neke strane mogu bilo šta da čujem. Zahvalna sam mu do kraja života. Ipak je on mene spasio. Nebitno da li je Srbin, da li je musliman, ispao je čovek. Mogao je da me ostavi da umrem - istakla je Senida.
Dete koje je na neverovatan način preživelo rat, usvojili su u Beogradu. Ona je uspela da pronađe svog oca i rodbinu, a za majkom i sestrom je potraga potrajala duže. Kasnije je otkrila da je njena majka ubijena 1992. godine, a njene posmrtne ostatke je sahranila 1. juna 2014. godine. Svog oca je pronašla 2008. godine koji je tada živeo u Nemačkoj, ali sa njim nije ostvarila nikakav dublji odnos. Preselila se pre nekoliko godina u Sarajevo kod tetke gde je nastavila svoje školovanje.
- Moj život u Beogradu je bio predivan. Imala sam sve, išla u školu. Imala sam srećno detinjstvo. Putovala sam svuda. Uglavnom, srećno sam dete, što kažu rođena pod srećnom zvezdom. Oni su meni pružili svu ljubav. Imali su dva sina i svu ljubav koju su sinovi imali, pružili su i meni. Tako da ću im uvek biti zahvalna. I ne gledam sa te neke strane da je moj život bio bezveze, jer su Srbi. Ja znam iz priča šta se ovde dešavalo i kako je to bilo, ali ja bar gledam da čovek ne treba da se gleda po toj nekoj nacionalnoj strani. Bitno je da je on čovek, da ima srce, i to je to - rekla je ova devojka. Ova neverovatna priča je poslužila kao inspiracija hrvatskom novinaru Robertu Tomiću Zuberu koji je snimio dokumentarni film “Mila traži Senidu”. Takođe, njena priča se našla i u knjizi “Nestali životi”, kao jedna od 15 objavljenih. Senida je poručila da su oba umetnička dela, kao i njen život, dokazi da nada nikada ne treba da umre i da se uvek treba boriti.
- Poruka je da se uvek može saznati ko si i šta si, da se istina uvek sazna – rekla je Senida.
Njeno ime se čak našlo na spisku nastradalih na spomeniku u Srebrenici.
- Ružno je to kad vidiš sebe, svoje ime, svoje prezime, na spomeniku nestalih – rečenica je sa početka trejlera za dokumentraca o njenom životu.
Devojčica koja je nestala kada je imala manje od godinu dana, sada ima 24 godine, zna ko je i odakle potiče.
(Slobodna Evropa, Politika)
"DO 31. MARTA GRAĐANI ĆE VIDETI NAJŽEŠĆU BORBU PROTIV KORUPCIJE U POSLEDNJIH 24 GODINE" Vučić: Biće posebni mehanizmi, velike promene u narednih 100 dana