HOĆETE DA SPASITE NEKOM ŽIVOT: Evo kako da pomognete davljeniku, korak po korak!

U situacijama kada nema stručne pomoći, mora se reagovati brzo i, što je najvažnije – ispravno, kako pokušaj spasavanja drugog lica ne bi ugrozio i život onoga koji spasava

Ipak, svako ko odlazi na kupanje, bez obzira na posećenost i blizinu kupališta, treba dobro da se informiše o merama bezbednosti, zabranjenim zonama i spasilačkim službama. U situacijama kada nema stručne pomoći, mora se reagovati brzo i, što je najvažnije – ispravno, kako pokušaj spasavanja drugog lica ne bi ugrozio i život onoga koji spasava.

Utapanje može nastati u slučaju kada davljenik nije plivač, ili zbog zamora, grčeva, panike, alkohola, infarkta, moždanog krvarenja, povrede kičme i glave pri skokovima u vodu. Glava davljenika je pod vodom ili je zabačena unazad sa otvorenim ustima. Takođe, kada je lice osobe u vodi prekriveno kosom, to je signal da je u opasnosti.

Telo čoveka u trenutku kada je ga je voda već savladala je opruženo vertikalno, noge su nepomične, što je znak da odmah treba pozvati pomoć i, ukoliko je nema, brzo lično reagovati.

Za pomoć je neophodno da osoba je koja pokušava da izvuče davljenika dobar plivač i da je ima neke od pomoćnih sredstava: daska, gumene lopte, pojasevi za spasavanje i sl. Davljeniku treba prići sa leđa, kako se u panici ne bi dogodilo da hvatanjem za spasioca u potopi i njega.

Davljenik se izvlači tako što se hvata za kosu, ispod vrata ili pazuha, a pri tom se vodi računa da mu glava bude iznad površine vode.

Posle izvlačenja, ukoliko se ustanovi da je davljenik živ, brzo se uklone strani predmeti iz usta i ždrela, kao što su proteze, mulj, trava i slično, a osoba se postavlja u nagnuti položaj glavom na dole i u bočni položaj. Ako srce ne radi i nema spontanog disanja, unesrećeni se okreće na stomak, reanimator ga obuhvata s leđa i rukama ispod abdomena, podiže abdominalni deo i voda iz želuca naglo izlazi.

Ne treba čekati da i poslednja kap vode izađe, već unesrećenog okrenuti na leđa i početi kardiopulmonalnu reanimaciju. Veštačko disanje sprovodi se uduvavanjem izdahnutog vazduha reanimatora metodom usta na usta ili usta na nos.

Reanimator se nalazi sa strane bolesnika, jednu ruku podvuče ispod vrata, podiže vrat bolesnika da glava spontano pada niže i nazad temenom prema leđima. Prstima druge ruke zatvori nozdrve, dlanom iste ruke pritiska čelo i gura glavu što više dole i nazad da brada zauzme najviši položaj.

Duboko udahne, prisloni usta na usta bolesniku i uduvava vazduh pazeći da je obuhvatom svojih usana pokrio obim usana bolesnika. Zatim reanimator oslobađa usta bolesnika da omogući da uduvani vazduh spontano izađe. Prvih desetak uduvavanja izvode se brzo i uzastopno, a zatim se uduvavanje nastavi ravnomerno u ritmu normalnog disanja (12­14 u minuti).

Provera uspešnosti uduvavanja se ocenjuje pojavom sinhronih pokreta grudnog koša. Spoljnu masažu srca treba započeti odmah čim prestane ili jako oslabi rad srca. To se može ustanoviti po tome, što se ne može napipati puls, zenice su prosirene. Izvodi se ravnomernim i snažnim pritiskom u predelu spoja gornje dve trećine i donje trećine grudne kosti.

Potiskivanje prema kičmi 3,5­5 cm prenosi se na srce. Bolesniku treba podići noge da se što više krvi premesti prema srcu i mozgu. Oko 2 cm iznad kraja grudne kosti postavi se koren dlana jedne ruke i preko njega koren druge ruke. Ruke su ispružene u laktovima, a ramena se nalaze iznad grudne kosti, jer se tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, da bi kompresija srca bila efikasnija.

Prsti položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne odvajaju od predela grudne kosti pri narednim kompresijama. Ritam kompresija iznosi 80­100 uminuti, a poslije svake pete kompresije obavlja se jedno uduvavanje vazduha i u tom trenutku se kompresija ne izvodi. Ako reanimaciju izvode dve osobe, uz isti ritam kompresija srca obavljaju se dva uzastpona uduvavanja na svakih 15 kompresija.

Provera uspešnosti obavlja se posle jednog minuta reanimacije. Ukoliko ima pulsa, na arterijama vrata ili noge, zenice nisu maksimalno proširene i boja kože se popravlja, a grudni koš se spontano i ritmično pokreće, spašavanje je uspelo. Bolesnika treba postaviti na bok, osušiti i utopliti i uz pratnju transportovati u prvu bolnicu.