SVAKO VEČE ČUJEM TVOJ ANĐEOSKI GLAS: Iznad zvezda nastavićemo tamo gde nas je monstrum razdvojio!
Godinu dana kasnije, njena drugarica Aleksandra napisala je pismo u kome se seća Tijane:
“Avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar, januar, februar, mart, april, maj, jun, jul… Dvanaest meseci je prošlo otkako sam te poslednji put videla, durgarice moja.
U toku tih meseci nije prošao ni dan, a da nisam pomislila na tebe i da te nisam spomenula sa suzom u oku, jer gde god da se okrenem sve me na tebe podseća. I uprkos pokušajima satkanih od mnogo truda, niko nije uspeo da nadomesti sve što si ti bila.
Svaki 26. u mesecu posvećujem tebi i prisećam se dana kada si neprestano pevala, nezaboravnog letovanja koje smo proveli zajedno, tvojih reči podrške, naših dopisivanja i svih ostalih divnih trenutaka koje smo proveli zajedno, iako ih nije bilo mnogo. Oni su činili samo početak našeg druženja. Slušam sačuvane snimke tvog anđeoskog glasa dok gledam najsjajniju zvezdu koja kao da mi sa osmehom kaže: “To sam ja, Tijana, vaša drugarica koja vas sada svaki dan posmatra i čuva kao što i vi mene čuvate u vašim slomljenim srcima od bola i tuge koji su svakog dana sve veći”.
Tako te ja slušam i tonem u dubok san u nadi da se možda opet sretnemo iznad zvezdanog neba i nastavimo tamo gde nas je monstrum razdvojio. I možda tada uspem da ti kažem sve što sam želela i koliko sam te zapravo volela.”
SANJAJTE VELIKE SNOVE, ČESTITAM VAM NA IZVRSNOSTI: Predsednik Vučić uručio ugovore mladim lekarima i tehničarima - Još osam doktora se vraća iz inostranstva