Umesto dogovorenog primirja jula 1806, Turci su otpočeli napad na Srbiju sa tri strane

Zašto se ratovalo

✖ U trećoj godini Prvog srpskog ustanka, pošto je izostala konkretna pomoć Austrije i Rusije, Karađorđe je rešio da sa Turskom sklopi mir. Na pregovore sa sultanom 1. jula 1806. poslao je Petra Ička. Ali pre nego što je Ičko stigao u Carigrad, turska vojska je prešla u napad, i to sa tri strane: od Vidina, Niša i sa Drine. Vidinsku vojsku suzbio je kod Poreča 24. juna Milenko Stojković, a Karađorđe je na Moravi čekao napad Turaka iz pravca Niša. Za to vreme, Turci iz Bosne, predvođeni vezirom Sulejman-pašom Skopljakom, prodrli su preko Mačve do Šapca i potisnuli ustanike. Turski plan je bio da se u Paležu, današnjem Obrenovcu, spoje sa snagama iz Valjeva i nastave ka Beogradu.

Izvešten o ovome, Karađorđe je požurio u Podrinje, dok su Stojan Čupić i prota Mateja Nenadović pregovorima odlagali napad. Uoči bitke srpska vojska je 9. avgusta stigla na Mišarsko brdo, sa kojeg se pružao dobar pogled na teren odakle je očekivan napad Turaka. Ustanici su podigli šanac, utvrđenje strana dugačkih po 300 metara, opkoljeno rovom i jamama sa koljem na dnu. Karađorđe je uoči bitke naredio da 1.500 konjanika izađe iz utvrđenja i sakrije se u obližnju šumu, a da u dejstvo stupi tek na izričito njegovo naređenje.


Kako je tekla borba

✖ Turci su odlagali napad dok im ne pristigne celokupna vojska, da bi bitku započeli ujutro 13. avgusta. Prvo je nastupala konjica u borbenom poretku, a za njom pešadija, dok je artiljerija prišla koliko joj je bilo potrebno.

Ustanici su disciplinovano otvarali plotunsku paljbu, nanoseći znatne gubitke Turcima na otvorenom, a dosta napadača je stradalo i od jama sa koljem. Presudan za pobedu bio je nalet skrivene srpske konjice: krilo kojim je komandovao Luka Lazarević zbrisalo je pešadiju, a drugo sa Lazarom Mutapom i protom Matejom Nenadovićem na čelu saseklo je tursku artiljeriju i nateralo štab u bekstvo.

Prilikom jednog naleta Turaka, Luka Lazarević izazvao je na megdan njihovog komandanta, ne znajući da je to znameniti Kulin-kapetan.

Hroničar i savremenik ovih zbivanja Lazar Arsenijević Batalaka pisao je: „Njega je Luka na prevaru ubio; pozvao ga na megdan a, međutim, zasedu naredio, te taman kad je Kulin na hatu s golom sabljom Luki na megdan, a zaseda, prikrivena, iz pušaka opali i Kulina ubije i obezglavi dve-tri hiljade vojske turske, koja je tek za njim i uz njega pristala.“


Šta je bilo posle

✖ Na Mišaru su poginule vojskovođe Sinan-paša iz Goražda, Kulin-kapetan, kapetan Mehmed Vidajić iz Zvornika i njegova dva sina i mnogi drugi. Među turskimartiljercima na Mišaru bilo je i Francuza. Napoleon ih je poslao u pomoć Turcima, koje je smatrao saveznicima u pohodu na Rusiju. Turci su se povukli u logor ispod Šapca i utvrdili se dubokim rovom. Odatle su pod okriljem noći pokušali da pobegnu u Bosnu, ali su ih presreli Stojan Čupić i Miloš Pocerac sa 2.000 boraca i naneli im teške gubitke. Posledice bitke na Mišaru bile su najveće od Kosova. Nakon pobede u njoj i u septembru iste godine na Deligradu, Carigrad je bio primoran da, uz posredovanje Austrije i Rusije, pregovara o miru sa ustanicima. Sultan je fermanom dao oproštaj Srbima za sve što su učinili u trogodišnjem ustanku.

Sutra Propast kod srpskih Termopila