Potražite savet: Ljudi postaju mrzovoljni, agresivniji u komunikaciji, saobraćaju i na poslu. Posebno su ranjive osobe sa mentalnim poremećajima, ističe Zoran Milivojević

BEOGRAD - Znojenje i „kuvanje“ od vrućine na koje se ovog leta svi žale su nešto najbezazlenije što zbog visokih temperatura može da nas zadesi.

Naime, zbog paklenih vrućina, a onda i drastičnog smanjenja temperature za oko 20 stepeni, raspoloženje ljudi postaje potpuno nepredvidivo, nervozniji su nego inače, razdražljiviji i agresivniji, a oni koji su skloni depresiji i nasilju razmišljaju čak i o ubistvu i samoubistvu - kaže za Kurir psihoterapeut Zoran Milivojević.

Depresija i loš san

- Velike vrućine kod ljudi pre svega izazivaju fiziološke promene, gube tečnost, znoje se, zagrevaju i samim tim se osećaju loše. Tako postaju mrzovoljni, plahoviti, pa su agresivniji u komunikaciji, saobraćaju i na poslu. Posebno su ranjive osobe koje imaju hronične bolesti, a još više one sa mentalnim poremećajima. Na njih ovo vreme utiče tako da se osećaju kao da ne pripadaju mestu gde se nalaze, depresivni su, povučeni, noću ne mogu da spavaju, a u drastičnim slučajevima dolazi i do razmišljanja o ubistvu sebe ili drugih - navodi Milivojević i dodaje da se u novinama sve češće može pročitati o ovakvim tragedijama.

Da ne bi došlo do fatalnih ishoda, on savetuje da se stručna pomoć potraži na vreme, ali i otkriva da su muškarci mnogo nemarniji od žena kada je reč o odlasku kod psihologa.
- U poslednje vreme sve manje je sramota potražiti stručnu pomoć od psihijatra, ali i dalje to nije kao što bi trebalo da bude. Prvenstveno su se promenile žene, emancipovanije su i otvorenije gledaju na psihologe. One su spremnije da traže pomoć, dok su muškarci zatvoreni, odbijaju razgovor, a i kad se pojave, najčešće budu u veoma zapuštenom stanju - kaže psihoterapeut.

Temperaturni šok

Velike oscilacije u temperaturi mogu izazvati i druge zdravstvene tegobe. Direktor Kliničkog centra Srbije, kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić, naglašava da je kardiovaskualrni sistem napravljen tako da se adaptira na spoljnu temperaturu suženjem i širenjem krvnih sudova, ali da je to otežano tokom velikih temperaturnih šokova.
- Starije osobe nemaju sposobnost brze adaptacije jer su njihovi krvni sudovi kruti. Tako se, na primer, promena temperature za 20 stepeni u odnosu na prethodni dan može negativno odraziti na zdravlje starijih pacijenata - objašnjava prof. Ristić.

Slavica Đukić Dejanović
SVE VIŠE PRIJEMA U „LAZU LAZAREVIĆA“

Prof. dr Slavica Ðukić Dejanović, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“ u Beogradu, kaže da usled naglih promena vremena i vrućina u njihovoj ustanovi ima više pacijenata.
- U takvim prilikama dešava se da ljudi ekstremno reaguju na sitne povode. Nervoze, psihičke smetnje i promene u spavanju javljaju se i kod zdravih ljudi. U četvrtak je samo tokom noći zabeleženo 12 urgentnih prijema. Pored toga, naše intenzivne nege bile su prepunjene - navodi Ðukić Dejanović.

Nada Macura
I ZDRAVE OSOBE JEDVA PODNOSE

Portparol Hitne pomoći u Beogradu dr Nada Macura kaže za Kurir da je i u ovoj ustanovi primećen veći broj poziva hroničnih bolesnika i astmatričara.
- Za samo nekoliko sati, od jutros do podneva, bile su 52 intervencije. Ljudi se najčešće žale na bolove u grudima i otežano disanje, a uzrok je najčešće velika promena temperature. I zdrave osobe jedva podnose oscilaciju temperature, a kamoli teški bolesnici - kaže dr Macura i dodaje da Hitna pomoć svakog dana u proseku ima oko 130 hitnih intervencija.

Činjenice
SIMPTOMI NA KOJE SE PACIJENTI ŽALE

otežano disanje
bolovi u grudima
jake glavobolje
hipertenzija
umor
nesanica
nervoza
razdražljivost
anksioznost
depresija
suicidne i ubilačke ideje