Oprez u vrelim danima
POVEDITE RAČUNA O ZDRAVLJU: Pažljivo birajte flaširanu vodu!
Mnogi favorizuju vodu koja sadrži visoku koncentraciju jednog elementa - kalcijuma, magnezijuma ili joda, ali tu se krije zamka
BEOGRAD - Doktori kažu da osećaj žeđi upućuje da je već došlo do dehidracije i da je žeđ alarm koji se ne sme zanemariti.
To je posebno važno leti, kad je od izuzetne važnosti uspostaviti ravnotežu između vode koju unosimo u organizam i one koja se gubi u obliku znoja. Znojenje je prirodan način termoregulacije ili samohlađenja tela, pri čemu se iz tela gube elektroliti. Nedostatak, ali i višak minerala mogu uzrokovati ozbiljne posledice.
Voda je najbolji odgovor na žeđ jer nadoknađuje gubitak vode i dopunski je izvor soli, nema kalorija, osvežava i hidrira organizam. Svi znamo, flaširane mineralne vode sadrže važne elemente od kojih je sazdano i naše telo. Ipak, sve postaje mnogo složenije kad moramo da odlučimo: koja je ona prava. Mnogi favorizuju vodu koja sadrži visoku koncentraciju jednog elementa - kalcijuma, magnezijuma ili joda, verujući da je to ispravna odluka. Tu se krije zamka, jer su glavni izvori ovih minerala u hrani, a hrana sadrži i druge sastojke potrebne organizmu.
Ako se oslonimo na unos magnezijuma iz jedne boce mineralne vode, nećemo uneti niz drugih makrominerala i mikrominerala, vitamine i antioksidanse iz namirnica biljnog porekla, čiji je značaj za organizam ogroman.
Još je komplikovanija situacija s jodom, jer je preporučena dnevna doza od 150 mikrograma dnevno blizu gornjem dozvoljenom unosu od 1,1 mg na dan, tj. lako se s jodom može preterati. Ako se unosi previše joda, može doći do štetnih posledica po štitnu žlezdu, koja je ključna za metabolizam. Bitno je znati da organizam funkcioniše po principu povratne sprege i da je veći unos jednako opasan kao i nedostatak.
To je posebno važno leti, kad je od izuzetne važnosti uspostaviti ravnotežu između vode koju unosimo u organizam i one koja se gubi u obliku znoja. Znojenje je prirodan način termoregulacije ili samohlađenja tela, pri čemu se iz tela gube elektroliti. Nedostatak, ali i višak minerala mogu uzrokovati ozbiljne posledice.
Voda je najbolji odgovor na žeđ jer nadoknađuje gubitak vode i dopunski je izvor soli, nema kalorija, osvežava i hidrira organizam. Svi znamo, flaširane mineralne vode sadrže važne elemente od kojih je sazdano i naše telo. Ipak, sve postaje mnogo složenije kad moramo da odlučimo: koja je ona prava. Mnogi favorizuju vodu koja sadrži visoku koncentraciju jednog elementa - kalcijuma, magnezijuma ili joda, verujući da je to ispravna odluka. Tu se krije zamka, jer su glavni izvori ovih minerala u hrani, a hrana sadrži i druge sastojke potrebne organizmu.
Ako se oslonimo na unos magnezijuma iz jedne boce mineralne vode, nećemo uneti niz drugih makrominerala i mikrominerala, vitamine i antioksidanse iz namirnica biljnog porekla, čiji je značaj za organizam ogroman.
Još je komplikovanija situacija s jodom, jer je preporučena dnevna doza od 150 mikrograma dnevno blizu gornjem dozvoljenom unosu od 1,1 mg na dan, tj. lako se s jodom može preterati. Ako se unosi previše joda, može doći do štetnih posledica po štitnu žlezdu, koja je ključna za metabolizam. Bitno je znati da organizam funkcioniše po principu povratne sprege i da je veći unos jednako opasan kao i nedostatak.
Činjenice - kako odabrati pravu
IZBEGAVAJTE HLORIDE I SULFATE
Od izuzetne važnosti je da pažljivo čitate deklaracije, a ovih nekoliko informacija pomoći će nam pri izboru vode:
Što manje natrijuma, a što više bikarbonata. Natrijum podiže krvni pritisak kod osetljivih osoba. Bikarbonati poboljšavaju varenje i doprinose povećanju alkalnosti organizma, što povoljno deluje na kosti i zube.
Odnos kalcijuma i magnezijuma u vodi trebalo bi da bude približno 2:1, jer se na taj način najbolje apsorbuju oba elementa.
Poželjno je da koncentracija hlorida i sulfata bude što manja.
Važno je prisustvo i jedinjenja silicijuma (silicijum dioksida, poznatijeg kao silika), koji ulazi u sastav kostiju i vezivnih tkiva.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore