Ko je bio Apis: Heroj ili zločinac, špijun ili patriota

Deo populacije misli za njega da je jedan od deset najvećih patriota. Drugi, pak, da je jedan od najvećih izdajnika. Prava istina o tome ko je Dragutin Dimitrijević Apis verovatno nikad neće biti poznata

On lično je poveo zaverenike iz Oficirskog doma u Stari dvor, ali je za vreme potrage za kraljevskim parom pogođen sa tri metka u grudi. U trenutku kada su našli Aleksandra i Dragu on nije bio na mestu puča, navode neki izvori.

Zahvaljujući izuzetno snažnoj konstituciji, oporavio se od ranjavanja, pa su vojnici i oficiri su u njega gledali kao u boga.

OSNIVAČ CRNE RUKE

Posle dovođenja Petra I Karađorđevića na presto, Apis je nastavio školovanje i 1905 položio ispit za Generalštab, da bi nakon toga otputovao na vojne studije u Berlinu.

Kratko je, po povratku u zemlju, službovao u Ministarstvu vojnom.

Nakon toga na kratko je upućen u Makedoniju, a potom nazad u Srbiju gde je vršio dužnost pomoćnika načelnika štaba Drinske divizije.

Foto: Wikipedia, Apis (desno) sa članovima Crne ruke

Sa svojim zavereničkim drugovima je 1911. osnovao udruženje Ujedinjenje ili smrt, koje je bilo poznato i pod imenom Crna ruka.

Na opšte nagovaranje, on dolazi na čelo Crne ruke i koristi svoj uticaj na političare da dobije podršku za ciljeve svoje organizacije. Ubrzo je Apis dobio podršku cele vlade, pa čak i (na kratko) princa Aleksandra Karađorđevića, koji je pristao da finansira list Pijemont, koji je bio glasilo Crne ruke.

U jednoj izvidničkoj misiji u Albaniji, Apis je dobio tešku bolest kombinovanu trovanjem krvi, pa nije mogao da učestvuje u Balkanskim ratovima 1912-1913. godine.

Krajem 1913. godine potpukovnik Apis je postavljen za šefa Obaveštajnog odeljenja srpskog Generalštaba.

Njegovi agenti, na čelu sa Radetom Malobabovićem, prikupljali su na teritoriji Austrougarske obaveštenja koja su mnogo značila za srpsku Visoku komandu.

APIS I ATENTAT NA FRANCA FERDINANDA

Austrougarske vlasti su u toku istrage došle do saznanja da je oružje korišćeno u atentatu doneseno iz Srbije.

To ne treba da čudi, jer su Mlada Bosna i Crna ruka bile snažno povezane. Postoje čak i podaci da je Crna ruka logistički obezbedila atentatore, našavši im mesto gde su - pred Vidovdan 1914. vežbali gađanje iz pištolja.

Iako sa atentatom nisu bile povezane zvanične vlasti Kraljevine Srbije, već određeni ljudi na visokim položajima i pripadnici organizacije Crna ruka, austrougarske vlasti su iskoristile novonastalu situaciju da upute ultimatum Srbiji s zahtevom da njihova policija u Srbiji slobodno vrši istrage, hapšenja i druge mere u vezi s gonjenjem osumnjičenih za pogibiju svog prestolonaslednika.

Srpske vlasti su odgovorile pozitivno na sve tačke ultimatuma, osim na jednu koja je zahtevala upućivanje austrougarskih istražnih organa unutar teritorija Kraljevine Srbije.

Ovo su vlasti Austrougarske iskoristile da objave Srbiji rat, koji je ubrzo eskalirao u Prvi svetski rat.

U NEMILOSTI REGENTA ALEKSANDRA

Dragutin Dimitrijević je rukovodio vojnom obaveštajnom službom na početku I Svetskog rata, a bi potom bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske, i pomoćnik načelnika štaba III Armije.

Međutim, pred početak Prvog svetskog rata Apis upada u nemilost Regenta Aleksandra Karađorđevića.

Razlog za to ležao je u otporu koji je on sa oficirima pružio ministru unutrašnjih poslova Stojanu Protiću, zbog uredbe kojom je civilna vlast dobila prednost nad vojnom u tek osvojenoj Makedoniji.

Regent ovakvo protivljenje doživljava lično, a na dvoru i u vojsci formira Belu ruku, koja je trebalo da se suprotstavi Apisovoj organizaciji. Princ je krenuo sa akcijom odmazde za neposlušnost.Ta odmazda je počela uklanjanjem Apisa iz Vrhovne komande.

Ipak, obaveštajac je požrtvovano učestvovao u nekoliko ključnih bitaka s početka Prvog svetskog rata, učestvovao je u povlačenju Srba kroz Albaniju i u mnogo borbi Solunskog fronta. Crna ruka je u tim borbama izgubila mnogo članova.

To je bio pravi trenutak za slom Dragutina Dimitrijevića Apisa.

KOMITET DESETORICE

Tokom 1916. godine su se Aleksandrov dvor i radikalna vlada svom snagom pripremali za obračun sa Apisovom grupom. Nisu želeli da čekaju povratak u Srbiju, jer su znali da u otadžbini Apis ima podršku naroda i opozicionih stranaka, ali i da mu na sudu ne bi mogli ništa.

Na Krfu i u Solunu stvorili su solunski režim koji je imao stotine špijuna i doušnika za prikupljanje informacija protiv Apisove grupe.

Sve te aktivnosti usklađivali su Živković i Kostić, vođe “Bele ruke”, koji su bili i u “Komitetu desetorice za likvidaciju pukovnika Apisa” .

Apisu su već tad mnogi prijatelji okrenuli leđa. Mnogi su stekli unapređenja i odlikovanja u proteklim ratovima i želeli da ih zadrže, a neki su umorni od neprestane borbe želeli da se odmore, što uz Apisa nikako nije bilo moguće.

Regent Aleksandar Karađorđević je izjavio svojim političarima da je pokušan atentat na njega za vreme dok se vozio u svojim kolima kod mesta Ostrova, u predgrađu Soluna.Foto: Wikipedia, Aleksandar I Karađorđević

Odmah je sazvan sastanak političkih rukovodilaca, među kojima su bili prisutni Nikola Pašić, Svetozar Pribićević i Ljuba Jovanović.

Za incident je direktno okrivljena grupa koju je predvodio Apis. Zaključeno je da on planira da izvede vojni puč, da zbaci Regenta i zaključi separatni mir sa Austrougarskom.

Na sednici je odlučeno da se cela grupa, na čelu sa Dimitrijevićem uhapsi i izvede pred vojni sud zbog veleizdaje.

Apis je tada bio pomoćnik načelnika Štaba Treće armije, a vojska ga je razoružala i uhapsila u Štabu Treće armije 28. decembra 1916. godine.

MONTIRANO SUĐENJE

Suđenje Apisu i njegovim istomišljenicima započelo je 20. marta 1917. i potrajalo puna dva meseca, sve do 23. maja 1917. godine.

U 82 iskonstruisana pretresa, svedočilo je više od stotinu svedoka, uglavnom protiv Apisa i drugih optuženih.

A na optuženičkoj klupi je, osim Apisa, bilo još deset pripadnika "Crne ruke": pukovnik Milovan Milovanović Pilac (koji je kasnije, da bi sebe odbranio, oklevetao Apisa), pukovnik Čedomir Popović, vicekonzul Srbije u Atini Bogdan Radenković, pukovnik Vladimir Tucović, general Damjan Popović, potpukovnik Vitomir Cvetković, potpukovnik Velimir S. Remić, pukovnik Radoje Lazić, major Ljubomir Vulović i Rade Malobabić.

Već na početku je bio poznat ishod.

Pred suđenje Apisu i drugovima rasformirani su i prvostepeni Vojni sud za oficire i drugostepeni Veliki vojni sud. Ovakvu naredbu doneo je načelnik Sudskog odeljenja - general Petar Bojović po zapovesti "vrhovnog komandanta".

Takođe su, po njegovoj naredbi, formirana dva nova suda i postavljene nove sudije.

Apis, glavni organizator Majskog prevrata i najzaslužniji za smenu Obrenovića, doživeo je da mu presudi ruka dinastije Karađorđević koju je doveo na vlast.

"Neka Srbija bude srećna i neka se ispuni naš sveti zavet ujedinjenja celog Srpstva, pa ću i ja posle svoje smrti biti srećan i blažen" rekao je Apis pre streljanja.

KO JE, ZAPRAVO, BIO APIS?

Prema mišljenju Arčibalda Rajsa, Apis je bio veliki patriota:

"Bio je nevin, ali su ga se srpski političari bojali. Bio je neko ko je mogao da kontroliše afere u Srbiji posle rata. Zato su lideri srpske vlade rešili da ga eliminišu…".

Slično je govorio i Dejvid Makenzi:

"Apis je vladavinu Aleksandra Obrenovića smatrao pogubnom po Srbiju. On je smislio i organizovao oficirski puč, ali ubistvo kraljevskog para nije bila njegova ideja. bio je ranjen prilikom zauzimanja dvora i nije mogao da spreči ubistvo. Proučavajući njegov slučaj mnogi su uvideli da Solunski proces nije bio zakonski regularan. Apis je bio nevin.

Apis je u svakom slučaju - bio sposoban oficir: odlikovan je ordenom Petra Mrkonjića, zatim ordenima Srpske kurne I, II i III reda, Ordenima Karađorđeve zvezde s mačevima I, II i III reda, kao i orednom Miloš Obilić i orednima Belog orla I i II reda.

Apis je bio čovek koji nije imao dlake na jeziku:

"Karađorđevići bi bili prosjaci da mene nije bilo", rekao je."Zar da nas streljaju na godišnjicu kraljevog krunisanja, na sam taj dan?"

Na kraju je bilo tako. Streljan je, ali je umro tek nakon četvrtog streljačkog plotuna.

GDE SU APISOVE KOSTI

Kosti Dragutina Dimitrijevića Apisa počivaju navodno u kosturnici Zejtinlika pod brojem 5027.

Tamo ih je doneo Sava Mihailović, prvi čuvar groblja. Solunski dobrovoljac je grob obeleži i otuda, "od Bele kule kosti prenosio!.

On je zaveštao potomstvo da i sam počiva na Zejtinliku. Nasledio ga je sin Đura, koji je čuvao groblje do 1961. Danas ovu priču pamti Đorđe Mihailović, kustos Srpske kuće u Solunu.

Dragutin Dimitrijević Apis je dva puta aboliran: najpre 1953. od strane komunističkih vlasti, a onda 2012 od strane srpskog sudstva.

Kasno.

Pogledajte još na portalu Newsweek.rs

Pamte li Srbi Arčibalda Rajsa?

101 godina od početka Cerske bitke: 5 zanimljivosti o veličanstvenoj pobedi srpske vojske

Ukradeno blago u Narodnom muzeju: Kako su slike koje su ukrali nacisti završile kod nas

Univerzum je seo na sofu i sprema se da zaspi: Naučnici tvrde da svemir umire (VIDEO)

Vojni bunker na Kalemegdanu otvoren za posetioce (FOTO)