Zanimljivi detalji o tome kada je nastala prva molitva, čemu služi i zašto se na kraju molitve “Oče naš” kaže – Amin!

Posebno mesto u životu svakog vernika zauzima molitva, a pre svega Molitva Gospodnja ili Oče naš, koju nas je naučio sam Isus.

Prvi pisani podaci o molitvi kao takvoj datiraju još od pre 5.000 godina. Neki antropolozi kao što su Edvard Brnet i Džejms Džorž Frejzer smatraju da su već prva inteligentna bića naše planete praktikovala nešto što danas poznajemo kao molitvu.

Molitva je religiozni čin izgovaranja određenog teksta, u kojem se vernici obraćaju Bogu.

Moliti se znači razgovarati s Bogom i zadržavati se s njim, zahvaljivati, klanjati se, iznositi svoja razmišljanja i osećanja, moliti ga za nešto.

molitva.jpg
Foto: Profimedia

Molitva nad molitvama

U evanđeljima po Mateju i Luki nalazi se zapisano kada i kako je nastala molitva. U Matejevom evanđelju Očenaš se nalazi u sklopu Govora na gori (Mt 6,5-15), a u Lukinom u izveštaju o Isusovom putu u Jerusalim (Lk 11, 1-13). Apostoli su često viđali Isusa kako moli, i tom jednom prilikom zamolili su ga da ih on sam pouči kako će moliti i tada je nastala Molitva nad molitvama.

Brojni crkveni oci, prepoznali su važnost ove molitve, tako da su u svojim delima rado komentirali pojedine delove Očenaša.

Srbi se smatraju velikim vernicima i poštovaocima crkvenih običaja i verovanja. Svi jako dobro znamo molitvu “Oče naš”, (ili bismo makar trebali da znamo).

Čitava vera se zapravo zasniva na molitvi. Ona je održava i utvrđuje u privatnom i javnom životu. Katolici se, osim Bogu, mole i Blaženoj Devici Mariji, svecima i anđelima čuvarima. U hrišćanskom bogosluženju Amin se izgovara na kraju svake molitve i himne kao reč potvrđivanja.

6 tipova molitve

Po Fridrihu Hejleru postoji šest tipova molitvi: primitivna, ritualna, grčka, filozofska, mistična i proročanska.

Najčešća molitva među Hrišćanima jeste Gospodnja molitva. To je molitva koju je Isus izgovorio i preporučio svojim učenicima i svim sledbenicima. Dao ju je Gospod Hristos, pa se zato zove Molitva Gospodnja, a naziva se i početnim rečima “Oče naš”.

Hristos je rekao: Ovako se vi molite – Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas i oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima svojim, i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga”.

Ovom molitvom i iskrenim molitvenim raspoloženjem treba da se obraćamo Bogu uvek, jer je On dobar i milostiv Otac svih nas.

Poslušajte molitvu:

Dva različita predanja o nastanku Očenaša

Molitva Gospodnja zapisana je u dvama Evanđeljima, kod Mateja i Luke. Nalazi se u potpuno različitom kontekstu, stavljena je u dva različita trenutka, na dva različita mesta i u dva oblika. Uočavamo da je molitva sastavljena od dva dela, prvi deo upućen je na Boga, a drugi dio odnosi se više na ljudske potrebe. Postoji velika sličnost s Deset Božjih zapovesti, tamo se prve tri zapovesi odnose na Boga, a ostalih sedam upravljene su na čoveka. Kod evanđelista Luke Molitva Gospodnja postavljena je piramidalno, na vrhu je Otac, ispod, njegovo dvostruko dobro: Ime i Kraljevstvo nebesko, a na kraju nalaze se tri prošnje koje zahvataju najvažnijeg čovekovog područja zemaljske opstojnosti: dnevni hleb, osloba]anja greha i izbavljenje od napasti. Luka ima pet prošnji, što podseća na Pet knjiga Mojsijevih, Petoknjižje, odnosno na Zakon ili na pet knjiga psalama, dok kod Mateja nalazimo sedam prošnji, što je broj savršenstva. Njegovo evanđelje ima pet Isusovih beseda koje zajedno s delom o detinjstvu i mukom, smrću i uskrsnućem čini sedam delova. I na taj nam način evanđelist želi da pokaže da je Gospodnja molitva sažetak celoga evanđelja.