Zahvalio bih se prosvetnim radnicima zbog svega što čine da uslovi budu što korektniji, što normlaniji i na racionalnom ponašanju. To je ono što ja naš zajednički zadatak - da u trenutnim okolnostima uradimo najviše što možemo za đake", rekao je Verbić

BEOGRAD - Ministar prosvete Srđan Verbić izjavio je danas da je dobro da školska godina, prvi put u dužem periodu, počinje bez štrajka, naglasio da će precizan broj onih koji će napustiti prosvetni sistem biti poznat do kraja septembra i poručio da prosveta mora biti prvi sektor u kome će doći do povećanja plata.

Uoči početka nove školske godine, ministar Verbić, kaže da je njegov najveći cilj da imamo normalnu školsku godinu "i da više motivišemo i đake i nastavnike da na najbolji mogći način urade svoj posao".

Upitan šta je razlog što školska godina, prvi put u dužem periodu, počinje bez štrajka, Verbić navodi da su svi u prosvetnom sistemu svesni da problemi, koji ne mogu lako biti rešeni, a tiču se adekvatnog finansiranja - i dalje postoje, ali da je zahvalan prosvetnim radnicima na racionalnom ponašanju.

"Zahvalio bih se prosvetnim radnicima zbog svega što čine da uslovi budu što korektniji, što normlaniji i na racionalnom ponašanju. To je ono što ja naš zajednički zadatak - da u trenutnim okolnostima uradimo najviše što možemo za đake", rekao je Verbić.

Komentarišući rezultate analize tehnoloških viškova, prosvetara sa nepotpunim normama i potrebu za novim zaposlenjima u školama, prema kojima postoji oko 12.000 otvorenih radnih mesta, oko 4.000 onih koji su tehnološki višak i oko 15.000 onih koji nemaju normu, Verbić kaže da postoje jasne liste, a da je na svakom direktoru da raspodeli ta radna mesta, tako da u sistemu ostanu prosvetari sa što punijim fondovima časova koji rade na neodređeno vreme.

Objasnio je i da se na početku reforme znalo da se govori o oko 20.000 nastavnika koji nemaju pun fond časova, a da direktori sada treba da raspodele zaposlene, tako da neki od njih pređu u neku drugu školu i tako dobiju veći fond časova, ili da svoj fond ukrupne u školi u kojoj već predaju.

"Cilj je da se reorganizijemo tako da oni koji ostaju u prosveti imaju maksimalni fond časova, a samim tim i veće plate, a kod odlaska iz sistema gledamo da oni koji odlaze pre svega budu oni koji to dobrovoljno čine", rekao je Verbić.

To je, kako je naglasio, komplikovan proces, jer u Srbiji ima više od 1.800 škola, koje sada treba da prikupe podatke o namerama i iskazanim željama u svakoj od njih.

"U prosveti ima onoliko nastavnika koliko je potrebno za sva ta odeljanja koja imamo da se u njima održe časovi. Nemoguće je smanjiti broj nastavnika tako da neka odeljenja i ucenici ostanu bez časova, ali ono što možemo je, da nominalno smanjimo broj ljudi tako što će oni imati punije fondove časova. Nemoguće je govoriti o broju ljudi koji će otići iz sistema, jer to zavisi od svakog pojedinačnog slučaja. Ono što je moja procena bila je da govorimo o 1000 ljudi, ali sačekajmo još nekoliko dana da vidimo", rekao je Verbić.

Novac za otpreminine, za one koji odlaze, postoji u budžetu, naglasio je Verbić, a upitan o roku završetka reforme navodi da je bolje da i ceo septembar potrošimo na to, a da posao bude urađen najkorektnije moguće, nego da posle ispravlja. "To je proces koji neće trajati tri dana, već duže, i koji je dosta komplikovan. Znam da ćemo većinu septembra potrošiti na to, ali bolje je da ovo uradimo maksimalno korektno", naglašava Verbić.

Upitan o kriterijumima za otpuštanja, koji favorizuju ostanak starijeg kadra u školama, zbog poena koje dobijaju na dužinu radnog staža, Verbić je naveo da je to rezultat jasnih zahteva sindikata prilikom dogovora o prekidu petomesečnog štrajka i ocenio da svima zajedno to ne ide u prilog.

"Oni su imali vrlo jasne zahteve i istina je da tu oni koji imaju duži staž imaju priveliegije i da će, samim tim, teže postati tehnološki viškovi. Svima nama zajedno to ne ide u prilog, jer su tako ugroženi oni koji su najmlađi i koji su poslednji došli u školu. Naša je obaveza da ispoštujemo pravila oko kojih smo se sami dogovorili, ali ukoliko postoji mogućnost da se izađe u susret mlađima i ako neko od starijih želi da napusti sistem i uzeme otpremininu, to treba da omogućimo i da tako otvorimo mogućnost da se mlađi ljudi zaposle", rekao je Verbić.

Kada je reč o najavljenim povećanima plata, ministar prosvete je naglasio da je svima jasno da prosveta mora da bude prvi sektor u kome će doći do povećanja plata u javnim službama, da je to očekivano i neoohodno. Plate u prosveti, podsetio je nisu povećavane od 2008. godine, a prošle godine su, kao i ostalima, smanjene i zato je veoma važno da do povećanja doće.

"Veoma je važno da dođe do tog povećanja i da ono bude uređeno zakonom. Mi očekujemo Zakon o platama, koji će onda urediti visinu plata i ja se nadam da će do toga doći što pre", naglasio je Verbić. Ministar je, upitan o odnosu sa sindikatima posle petomesečnog štrajka koji je obeležio prošlu školsku godinu, naveo da je on "prilično korektan i na visokom nivou".

Pozitivna posledica petomesečnog štrajka, dodaje Verbić, jeste uspostavljanje dijaloga koji ne prestaje, a koji uključuje stalne sastanke sa sindikatima, na kojima se vrlo pažljivo slušaju njihove primedbe.

"Pokušavamo da ispravimo te stvari i bez obzira što se mi po mnogim pitanjima ne slažemo u ovom trenutku mislim da smo izgradili prilično visok nivu poverenja. U najkraćem, ja bih odnos sa sindikatima opisao kao korektan, zato što sada niko ne taji šta su namere niti bilo ko koga pokusaava da izigra zato što mu se ne sviđa šta su namere ministarstva ili namere sindikata", rekao je Verbić.

On je, međutim, ukazao i da direktori škola nisu adekvatno uključeni u važne procese, kao što je, na primer, kolektivni ugovor.

"To nije dobro, moraćemo i njih više da uključimo, jer tek kada budemo imali sve tri strane, kada se svi zajedno budemio nalazili češće i dogovorali oko najbitnijih pravila, onda će ta saradnja biti plodna i imaćemo ozbiljan napredak", ukazao je Verbić.

Upitan da li je završena rekonstrukcija 51 škole koja je bila najavljena do 1. septembra, Verbić je rekao da su u pojedinim školama još uvek skele na ulazu zato što se rekonstruiše fasada, a negde i "majstori na krovovima, jer nisu dovršeni".

"Bilo bi dobro da su te škole bile završene pre 1. septemba., ali nažalost nisu. Nadam se da će narednih nedelja biti završena rekonstrukcja svih tih škola", rekao je Verbić najavljujući da će u narednoj školskoj godini još 150 škola ući u proces rekonstrukcije.

Državi su, dodao je on, na raspolaganju desetine miliona evra u te svrhe, ali postoje i drugi izvori finansiranja, zbog čega se slobodno može govoriti o oko 200 škola koje će biti obnovljene u narednom periodu.