SRAMOTA: Crnogorci Njegoša proteruju iz školskih udžbenika

Zvanična Podgorica zabranjuje lik i delo Petra Petrovića u obrazovnim i kulturnim ustanovama. Sa Gorskim vijencem osnovci se prvi put susreću u osmom razredu. Vlast podleže tvrdnji iz Sarajeva da je reč o genocidnom pesniku

Kad je o srednjim školama reč, Njegoševo delo se pojavljuje u drugom razredu uz uzgrednu i stidljivu analizu još nekoliko stihova ovog monumentalnog dela i - to je sve! Zašto je to tako, objašnjavaju reči nekih verskih poglavara iz zemalja nekada zajedničke države u kojoj je Njegoš smetao i u najsrećnija vremena bratstva i jedinstva.

- Dok god se “Gorski vijenac” od Njegoša čita i peva u školama, crkvama i na guslama, nikad Bošnjak ne sme da spava, a da nije budan - poručio je iz Sarajeva ovih dana bivši bosanski reis dr Mustafa Cerić.

Pre ove izjave, režim u Podgorici iz “Gorskog vijenca” odstranio je sva mesta iz kojih se može raspoznati tema i poruka dela, što opet nije dovoljno kreatorima “novog crnogorskog identiteta”.

- Oni traže da se Njegoš uopšte ne spominje u školama, kulturnim ustanovama i medijima, osim, naravno, u negativnom kontekstu, tj. kao ideolog etničkog čišćenja - kaže dr Budimir Aleksić profesor na Cetinjskoj bogosloviji. - Da li će im crnogorska vlast izaći u susret - videćemo. Oni bi to rado učinili, ali su na velikoj muci, jer ako se odreknu Njegoša i njegovog stvaralaštva i prepuste ga nama Srbima, od njihovog etno-političkog koncepta i crnogorske državne ideje ne bi ostao ni kamen na kamenu. Oni o Njegošu misle isto što i bošnjački ideolozi iz Sarajeva, ali se Njegošem poštapaju, pogrešno i uzaludno, misleći da će tako utvrditi svoj antisrpski ideološki projekat.

Njegošu se ne prašta što je u “Vijencu” opevao istorijski događaj iz vremena vladike Danila Petrovića početkom 18. veka, veličao kosovski mit i srpsku nacionalnu ideju.

- Najbitnija Njegoševa politička ideja o “osveti Kosova” i obnovi Dušanovog carstva, postojala je davno pre Njegoša, i bila oblikovana u svesti srpskog naroda iz stare Crne Gore - dodaje Aleksić. - Obnova Dušanovog carstva bio je glavni cilj Njegoša pesnika, vladara i vladike, što svedoče i memoarski zapisi Matije Bana u kojima su prikazana četiri diplomatska susreta sa Njegošem na Cetinju. Oni predstavljaju autentično svedočanstvo o njegovoj ličnosti, pogledima na sopstvena književna dela, političkim idejama i državničkom idealu o potpunom oslobođenju i ujedinjenju srpskog naroda.

To je podstaklo Njegoševe protivnike da krenu u “ćeraniju velikog pesnika”.

- Svojevremeno je jedan crnogorski književnih kazao da Njegoša treba staviti na hirurški sto, ciljajući na ono što će, malo kasnije, otvoreno reći sa skupštinske govornice jedan profesor književnosti da je Njegoš genocidni pesnik. I jedan i drugi su hteli da kažu da je došlo vreme da se konačno oslobodimo kulturnog i etičkog koncepta i kodeksa koji nam je Njegoš zaveštao - kaže za naš list profesor srpskog jezika Veselin Matović. - I evo, to je i učinjeno.

Crna Gora, tako je u svojim školama ućutkala Njegoša, glavnog svedoka njenog otpadništva.

- U MOJOJ Crnoj Gori razapinju Njegoša, čereče ga. Spustila se neka tama nad rodom Svetog Save, ali neće valjda ni to doveka. Vole ovi bedni, crni, kukavički ostaci kominterne da gaze po svemu što je srpska istorija i srpski duh - kaže pesnik Ranko Jovović. - Strašno je gledati šta se radi. Ovakve vlasti, koja ne poštuje ni svoje pretke, nikad nije bilo koliko se ja sećam, a sećam se duboko. Ne znaju oni ni ko je Njegoš, ni ko je Sveti Petar, ni ko je Marko Miljanov. Ne znaju, nisu ni čuli za slavne srpske vojvode Karađorđa, Mišića, Stepanovića...

KAKO primećuje pesnik Jovović, pod krovom ove Crne Gore nema mnogo mesta, niti za Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je vekovima rađala i stvarala Crnu Goru, niti za one čiji su preci ratovali i ginuli i sanjali visoku, etičku, njegoševsku Crnu Goru.

- Vidim crnu Goru kako se savija u rukama ovih ništavila. Kad je vidim, bolje da oslepim.