Mi smo izdali saopštenje i tu nema šta da se doda. Jezik može da se zove bošnjačkim, ali nije različit od srpskog ili od hrvatskog. Može da se zove po narodu koji ga govori, ali ne po državi, rekao je predsednik Odbora za standardizaciju jezika SANU

BEOGRAD - Jezik kojim govore Bošnjaci može da se zove bošnjački, po narodu, a nikako bosanski, po državi, kaže dr Ivan Klajn, predsednik Odbora za standardizaciju jezika SANU i potpisnik saopštenja o statusu bošnjačkog ili bosanskog jezika.

"Mi smo izdali saopštenje i tu nema šta da se doda. Jezik može da se zove bošnjačkim, ali nije različit od srpskog ili od hrvatskog. Može da se zove po narodu koji ga govori, ali ne po državi, naglašava Klajn.

On kaže da su što se tiče toga u Odboru za standardizaciju jezika sasvim jasni.

Samo nekoliko dana nakon što je SANU obavestio javnost da bošnjački ili bosanski jezik ne postoji, Bošnjačka akademija nauka i umetnosti iz Novog Pazara je uzvratila oštrim i ozbiljnim optužbama na račun SANU. Potpredsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća Esad Džudžo najavio je u ponedeljak da će dopunsko izjašnjavanja o bosanskom kao jeziku nastave sprovesti u obrazovnim ustanovama u Novoj Varoši, Prijepolju i Priboju, jer je u prethodnom periodu bilo opstrukcija.

Džudžo je na konferenciji za novinare najavio da će se isto izjašavanje sprovoditi, po odluci ministra Srđana Verbića i u pojedinim ustanovama u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. "Dopunsko izjašnjavanje će se sprovoditi kao posledica opstrukcija procesa izjašnjavanja te različitih pritisaka na slobodnu volju roditelja", rekao je on, saopštila je BNV, prenosi Blic.

Džudžo je ocenio da je početkom nastave na bosanskom jeziku počeo i proces deasimilacije sandžačkih Bošnjaka u Srbiji, navodi se u saopštenju. U nastavi na bosanskom jeziku je u prošlog godini bilo 8 343 učenika u 333 ođeljenja u 33 obrazovno-odgojne ustanove širom Sandžaka, a od sledeće 2015/2016 školske godine taj broj će se uvećati za još 150 novih ođeljenja. Zaštitnik građana postupajući po pritužbi BNV na odluku ministra prosvete od avgusta 2014. o uvođenju dvojezične nastave u sandžačkim školama, doneo mišljenje da odluka nije pravilna, odnosno da je doneta suprotno volji roditelja, koji su se u velikom broju izjasnili za obrazovanje samo na bosanskom jeziku.