KONFERENCIJA NJUZVIKA - REČI KAO ORUŽJE: Sloboda medija nema cenu!

Vidimo se dogodine, poručili učesnici... Više od 20 najeminentnijih novinara, urednika i medijskih stručnjaka u Beogradu diskutovalo o važnim pitanjima kojima savremeni svet stavlja novinarsku profesiju na test. Naročit akcenat stavljen na pritiske na novinare i nove tehnologije, koje su postale sredstva za špijunažu

Ovo je poruka više od 20 najeminentnijih novinara i urednika, stručnjaka i boraca za nezavisnost medija koji su se juče okupili na prvoj međunarodnoj Njuzvikovoj konferenciji o slobodi medija u Beogradu. Ne pamti se da je neki skup u skorije vreme izazvao toliko pažnje, budući da je sala u kojoj se konferencija održavala bila popunjena do poslednjeg mesta, a o njoj je izveštavalo najmanje 10 medijskih ekipa. Na ukupno sedam panela raspravljalo se o položaju novinara danas, pritiscima koje trpe, ali i odgovornosti koju snose za svaku javno izgovorenu li napisanu reč.

Uvodni govor održao je glavni i odgovorni urednik Njuzvika Srbija Milorad Ivanović, koji je napomenuo da su političari pozvani, ali da se malo njih odazvalo.- Kada političari nauče da i oni moraju da slušaju novinare i ono što oni imaju da kažu, tada će svima biti lakše - istakao je Ivanović.

Tajnost izvora

- Otkako informacije lakše "cure" u javnost, povećali su se i pritisci vlasti na novinare. Ti pritisci jednako su jaki u svim državnim uređenjima. Čak i u Americi, koja važi za bastion slobode, postoje mere kojima se novinarima zabranjuje i da samo kažu da im je nešto zabranjeno da objave. Takvim pritiscima možemo se odupreti jedino zajedno, međusobnom solidarnošću i međusobnim poverenjem - poručio je na prvom panelu Kristin Hrafnson, portparol Džulijana Asanža, i dodao da se Asanž boji za svoj život.

"Džulijan je dobro, ali plaši se za svoj život. Uprkos tome, nastavlja s radom. On je hrabar čovek."

Iako se čini da su savremene tehnologije olakšale novinarsko izveštavanje, s obzirom na to da je gotovo sve dostupno na internetu, učenici Njuzvikove konferencije tvrde suprotno. Nove tehnologije postale su sredstvo za špijunažu i, kako naši sagovornici ističu, to nisu nikakve teorije zavere.

- Mi više ne možemo da garantujemo tajnost izvora. Ne možemo da garantujemo da njihovi telefoni nisu prisluškivani i da hakeri ne upadaju u njihove mejlove. Ugledni lekari u Britaniji izgubili su posao nakon što su novinarima preko telefona govorili o korupciji u zdravstvu - upozorio je Gevin Makfejden iz Centra za istraživačko novinarstvo u Velikoj Britaniji.

Gde su granice

Pored granica koje se postavljaju novinarima, na konferenciji su ozbiljno razmatrane i granice koje novinari treba da postave sami sebi. Da li je legitimno objaviti sliku mrtvog deteta na naslovnoj strani, upitali su neki od govornika povodom fotografije mrtvog dečaka migranta na turskoj plaži.- Sve zavisi od konteksta. Ako takva fotografija ima svrhu, ako ima poruku, njeno objavljivanje takođe nije bez razloga. U tom smislu treba razlikovati objavljivanje zarad senzacije i objavljivanje zarad jake poruke koju želimo da pošaljemo javnosti - smatra Ros Šnajderman, urednik američkog Njuzvika.

Ejdan Vajt: Ne znamo ko su nam gazde

Dunja Mijatović iz OEBS istakla je da u Srbiji ne treba postavljati pitanje odgovornosti novinara, već njihove profesionalnosti.
- Trenutna situacija u svim zemljama zapadnog Balkana veoma je zabrinjavajuća, počev od lošeg ekonomskog statusa novinara do manjka solidarnosti u ovoj branši - poručila je Mijatovićeva. Ništa manje pesimističan nije bio ni Ejdan Vajt, direktor Mreže za etičko novinarstvo u Londonu.

- Imamo velike probleme u profesiji, ne znamo ko su nam gazde, imamo korupciju. Moramo ponovo da osvojimo duh profesionalnosti našeg zanata. Etičko novinarstvo nije pisanje bilo čega. Mi zastupamo javne interese, a ne lične, i to je glavna poruka koje moramo da se držimo, slamka spasa za koju treba da se uhvatimo u vremenima kriznim za novinarstvo - zaključio je Vajt.

Ekskluzivno Majkl Montgomeri pokazao fotografije iz "žute kuće"

Ništa se više ne može zataškati

Majkl Montgomeri, američki novinar i producent u Centru za istraživačko novinarstvo u San Francisku, zahvaljujući čijem pisanju je javnost saznala za stravična ubistva Srba i vađenje njihovih organa u "žutoj kući" na severu Albanije, juče je takođe govorio na Njuzvikovoj konferenciji o slobodi medija. On je ispričao kako je došao do svog otkrića, kako su detalji čitavog slučaja dospeli u javnost, ali i do Haga, kako je otkriven identitet albanskih svedoka, ali i uništeni dokazi. On je na panelu "Moje lekcije sa Balkana - od zločina u Ćuški do žute kuće", u okviru Njuzvikove konferencije, ekskluzivno pokazao tri fotografije u vezi sa "žutom kućom", objektom na severu Albanije, u gradu Kukešu, na samoj granici prema Kosmetu, u kojoj su se dešavali stravični zločini nad otetim Srbima, kojima su na tom lokalitetu vađeni vitalni organi, posle čega su ubijani, a ti organi prodavani po čitavom svetu za ogroman novac.

- Istražitelji Ujedinjenih nacija su nakon naših otkrića ušli u "žutu kuću". Pronašli su dokaze - špriceve, lekove, opremu za infuziju. Kad je kuća poprskana specijalnim sprejom, otkriveni su tragovi krvi po celom podu. Iz UN su rekli da će dokaze poslati u Hag na analizu, ali su ih uništili. Istraga je pokrenuta tek nakon knjige Karle del Ponte i izveštaja Dika Martija. Iako spora, verujem da je pravda u ovom slučaju dostižna. Sve se otkrilo i nemoguće je više išta zataškati - kaže Montgomeri za Njuzvik.

BROJEVI

8 sati trajala prva međunarodna konferencija o medijskim slobodama
250 učesnika iz različitih oblasti društvenog života pratilo konferenciju
7panela organizovano na konferenciji

Njuzvik štampan u tri miliona primeraka

- Prvo izdanje magazina Njuzvik Srbija štampano je u 250.000 primeraka, što je veliki tiraž za našu zemlju- Licencu za izdavanje u Srbiji dobila je "Adrija medija grupa". To je sedmo ekskluzivno licencirano međunarodno izdanje ovog renomiranog magazina.

- Prvi broj Njuzvika u svetu izašao je 17. februara 1933, a osnovao ga je bivši urednik Tajma. Na prvoj naslovnoj strani imao je sedam fotografija, po jednu priču za svaki dan u nedelji. U zlatno doba imao je tiraž od tri miliona primeraka. Njuzvik je imao krizu 2013. godine, kada je prešao isključivo na digitalnu verziju izdanja. Kompanija "IBT medija" odlučila je da ponovo pokrene štampano izdanje u martu 2014. godine. Prvi novi broj Njuzvika izašao je u 70.000 primeraka