Nikad Ajlanu neće ispadati mlečni zubići. Nikad neće naučiti slova. Nikad neće čuti školsko zvono. Nikad neće znati šta je prva simpatija, prvi poljubac, prva ljubav, samo je jedna rečenica ove tužne priče
Ne propustite...Tviter odaje počastGDE JE NESTALA LJUDSKOST: Evropa zanemela zbog smrti sirijskog dečačića

Smrt sirijskog dečaka po imenu Ajlan podigla je svet na noge! Tim povodom, jedna književnica, doktorka i humanistkinja napisala je priču zbog koje će vam srce zastati.

Svoje reči podelila je na svom Fejsbuk profilu i izazvala veliku pažnju i veliki broj pohvala. Kada pročitate njenu priču, sigurno ćete ostati bez reči ali i zamisliti se dobro.

"Bio jednom jedan grad. Lep. Miran. Tih. Ni veliki ni mali. Negde preko 40.000 stanovnika. U njemu se rađalo, odrastalo, školovalo, zapošljavalo, ženilo, decu dobijalo, decu školovalo, pevalo, tugovalo, volelo, starilo, umiralo. Deca su se veselila i smejala. Igrala na plaži. Pravila kule od peska. Uveče su se bosonoga, gola, s peskom na tabanima i po telu vraćala kući. Mirisala su na alge, ribu i školjke... Majke bi ih okupale, obukle, nahranile i napojile pa uz kakvu pričicu ili pesmicu u meke postelje vodile, s dlanom na licu ili na kosi u snove ispraćale. Radovale se njihovom smehu, čekale da odrastu, da postanu ljudi, da jednom imaju svoje kuće, svoje porodice, svoju decu.

I tako, bio jednom jedan grad. Nema ga više. Ostale ruševine u zemlji Siriji, blizu granice s Turskom. Grad se zvao Kobane.

Bio jednom jedan dečak. Rodio se baš u tom gradu u vreme kada je rat već trajao. Nije znao šta su igre na plaži, stope u pesku i kule od peska. Nije mirisao na alge, ribe i školjke. Znao je samo za bombe, dim, pucnjeve, vapaje, suze, glad. Majka bi, ako je bilo moguće, stavljala njega i dve godine starijeg brata pod neko staro ćebe. Nije slušao pričice ni pesme uspavanke.Pre nego bi potonuo u san kao u mutno more zatvorio bi okice da ne gleda tugu i strah na majčinu licu, suze što su kao dijamanti blistale u njenim mrkim očima.

I tako, bio jedan dečak. Lep, crnokos, crnook. Nema ga više. Bežeći od rata, od bezumlja, od ludila, prešao celu Tursku. Nađen na plaži u blizini turskog letovališta. U tamnoplavom šortsu, crvenoj majici, u dubokim cipelicama na bosim nogama. Na crti između mora i obale. Lepo lice desnom polovinom oslonjeno na tlo. Valovi su dolazili do njega, oplakivali ga, ljubili. pa uz njega umirali. Imao je samo tri godine. Dečak se zvao Aylan", piše ova književnica očigledno potrešena kao mnogi ljudi ovog sveta, pogotovo žene koje imaju svoju decu i nastavlja:

"Rat se sastoji u tome da se ljudi, mada jedni druge ne poznaju, međusobno ubijaju na zapovest ljudi, koji se vrlo dobro poznaju, a uzajamno se ne ubijaju." rekao je mudri Ajnštajn. Jedna od najboljih definicija rata koju sam pročitala.