Sa ocenom 4,1 na skali od jedan do sedam, gde se jedan računa kao najbolja ocena, NVO u Srbiji nalaze se u lošijem položaju od istih u Makedoniji i BiH. Problem i njihova negativna slika u javnosti

BEOGRAD - Indeks održivosti organizacija civilnog društva u Srbiji nije se značajno promenio u 2014. godini, ali Srbija ima jednu od slabijih ukupnih ocena u regionu, pokazali su nalazi američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) indeksa održivosti organizacija civilnog društva za centralnu i istočnu Evropu i Evroaziju.
- Civilno društvo i njegova održivost su od izuzetnog značaja za kontinuirani demokratski razvoj i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji - izjavila je Lora Palmer Pavlović, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID u Srbiji.

Bolja infrastruktura

Sveukupna održivost organizacija rasla je od 2007. do 2013. godine, da bi u 2014. dostigla ocenu 4,1 na skali od jedan do sedam, gde se jedan računa kao najbolja ocena. Finansijska održivost i slika u javnosti i dalje su najslabiji segmenti održivosti civilnog društva, dok su infrastruktura i pružanje usluga blago poboljšani u odnosu na prošlu godinu. Ipak, Srbija i dalje ima jednu od slabijih ukupnih ocena u regionu, nešto slabiju od Makedonije, Bosne i Kosova, pokazala je studija koji su izveli Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) i Američka agencija za međunarodni razvoj USAID.

Velika fleksibilnost

- Organizacije civilnog društva u Srbiji pokazale su veliku fleksibilnost tokom 2014. godine. Uprkos smanjenju mogućnosti za finansiranje, organizacije su uspele da održe visok nivo aktivnosti i utiču na ključna politička, ekonomska i socijalna pitanja. Ipak, najveći problem je održivost organizacija civilnog društva u manjim gradovima i opštinama, gde one predstavljaju redak, nepristrasan i nezavisan građanski glas u medijima i javnim raspravama - zaključio je Mladen Jovanović, predsednik Upravnog odbora Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

J. Pronić

Stanje civilnog sektora
NAJBOLJE U ESTONIJI, NAJGORE U BELORUSIJI

Stanje civilnog sektora u dvadeset devet zemalja obuhvaćenih indeksom i dalje se mnogo razlikuje. Na jednom kraju je Estonija, koja beleži najveći nivo održivosti od svih zemalja, u svim regionima obuhvaćenim indeksom. Na drugom kraju su Belorusija i Turkmenistan, gde OCD rade u izuzetno restriktivnom zakonskom okruženju, sa ograničenim pristupom sredstvima i bez mogućnosti za nezavisno javno zagovaranje.