Bivši ministar privrede i privatizacije Aleksandar Vlahović biće ispitivan zbog spornih slučajeva privatizacije, pre svega prodaje kompanije „Sartid“ američkom magnatu „Ju-Es stil“

BEOGRAD - Privatizacija pod lupom.
Poruka predsedničkog kandidata DS Borisa Tadića da nema ništa protiv da se ispita sumnjiva prodaja smederevskog „Sartida“ iz 2003. godine potvrdila je nezvanične najave iz DS da su spremni da u istrazi spornih privatizacija žrtvuju i nekog iz perioda svoje vladavine od 2001. do 2004. Kako saznajemo, pod lupom će se naći i Aleksandar Vlahović, tadašnji ministar privrede i privatizacije, koji je bio jedan od aktera privatizacije „Sartida“!

Na pitanje da li se raspitao o privatizaciji „Sartida“ kad je Vlahović bio ministar, Tadić je najpre rekao da je reč o kompleksnoj privatizaciji iz stečaja, ali ipak poručio:

- I ta privatizacija bi trebalo da bude preispitana!
Aleksandar Vlahović direktno se pominje upravo u slučaju smederevske železare, koja je prodata američkom „Ju-Es stilu“ zajedno sa pet zavisnih preduzeća za samo 21,3 miliona dolara?! Kako se navodi u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, reč je o jednoj od najvećih afera u srpskoj privatizaciji, koju posebno teškom čini to što je „Ju-Es stil“ pošteđen plaćanja ogromnih dugova, koji su se procenjivali na 1,7 milijardi dolara.

„Dogovor ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića s privilegovanim kupcem, u koji je sve vreme bio uključen premijer, i koji je dobio potvrdu cele Vlade i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, izveden je na štetu države“, navodi se u izveštaju Saveta.
Aleksandar Vlahović juče nije bio previše raspoložen da priča na ovu temu.

- Nemam ništa novo da kažem. I sad stojim pri onome što sam govorio ranije!
Podsetimo, Vlahović je prošle godine, na slično pitanje Kurira, odgovorio:

- Nemam nikakav problem sa onim što sam radio. S druge strane, nemam ništa protiv da se svačiji rad, pa i moj, temeljno preispita.

Imovinska karta

Aleksandar Vlahović je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio vredno imovno stanje, u kojem „štrči“ samo polovni „pežo“ iz 1999. Poseduje sedam nekretnina: dva trosobna stana od 160 i 163 kvadrata, četiri jednosobna i jedan dvosoban. Osim toga, prijavio je i vlasništvo u „AV holding d.o.o.“, „Belgrejd kapt. grup d.o.o.“ i Ekonomskom institutu a.d. u kom prima mesečno 200.000 dinara kao predsednik UO, dok kao poslanik mesečno prima 30.344 dinara.

Afera „tri kralja“

Aleksandru Vlahoviću je u brojnim poslovima partner Danko Đunić. Njih dvojica su, zajedno s biznismenom Vojinom Lazarevićem, počeli izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa od 28.000 kvadrata u strogom centru Beograda, na uglu ulica Kralja Milana i Kralja Milutina. Lazarević se jesenas povukao iz tog posla i prodao svoj udeo Vlahoviću i Đuniću. Na mestu gde se podiže ovaj objekat Vlahović, Đunić i Lazarević su 2007. godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice, bez konkursa zakupili zgradu u državnom vlasništvu od 1.700 kvadrata. Prema nekim procenama, u tom poslu država je oštećena za 3,9 miliona evra.

Sporne privatizacije za vreme Vlahovića

(od 25.1.2001. do 3.3.2004)

♦ Jugoremedija prodata 10.9.2002, kupac Jovica Stevanović, u to vreme na listi Interpola, za 16 miliona evra kupio 42 odsto firme

♦ Nacionalna štedionica 2001-2003.

♦ Veterinarski zavod jula 2003. prodat za 9,1 milion evra konzorcijumu Zekstra i Bankom. Predsednik Tenderske komisije bio Čedomir Jovanović

♦ Cementare Novi Popovac, Beočin i Kosjerić prodate za 138,9 miliona dolara