To su neki ljudi, marginalci, koji veliki kapital fizički iskorišćava, dovodi u neljudske situacije, iskorišćava njihova tela... To su neke marginalke, seksualne radnice, koje praktično prave pornografski program na kojima zarađuje krupni kapital", navodi ona

Kniževnica Biljana Srbljanović izjavila je večeras da peticije koje se potpisuju o "rijalitijima" ne mogu ništa da promene, i da tako nešto ne može da "zabrani" te programe. Potrebno je da se udari porezima po oglašivačima i onima koji zarađuju na telima i dušama ljudi koji učestvuju, kaže dramska spisateljica i profesorka FDU.

Peticije, kao takve, su potpuna besmislica, kod nas nijedna nije ništa promenila, a naročito one sa tako malim brojem potpisnika - da bar ima milion, izjavila je gostujući u Pressingu na TV N1. Ona je dodala da je ljudim teško da naprave jedan klik, da postoji neka lenjost, nedostatak konsenzusa i svesti.

"To su neki ljudi, marginalci, koji veliki kapital fizički iskorišćava, dovodi u neljudske situacije, iskorišćava njihova tela... To su neke marginalke, seksualne radnice, koje praktično prave pornografski program na kojima zarađuje krupni kapital", navodi ona.

"Mene zanima ko su oglašivači u tim vrstama programa, mene zanima ko se oglašava, da nikad ne kupim te proizvoide", kaže Srbljanović."Onog trenutka dok se ne udari na oprezivanje oglašivača i onih koji zarađuju na telima i dušama onih jadnih ljudi koji su zatvoreni u rijalitima i onih zatvorenih da ih gledaju, ta stvar ne može da se zabrani ni na koji način", tvrdi Srbljanović.Izvor: N1

"Važnije za prosvetu da se zaustave plagijatori"Govoreći o stanju u prosveti, kaže da je poražava priča da postoji mito i korupcija u zdravstvu i prosveti zato što su plate male. "Nama su plate neopisivo male, ali to ne može da ugrozi nikada naše ljudsko, moralno opredeljenje nas koji smo odlučili da se bavimo prosvetom", dodaje.

"Ja svoj posao radim najbolje što mogu, bez obzira što mije plata ponižavajuća i trudim se da taj faktor nikako ne utiče. Ne vidim zbog čega ne može da se uvede konsenzus oko toga da se zaustavi plaćanje diploma, plagirani doktorati, plagirani masteri... Da ljudi koji su u vrhu države, za koje se zna da su kupili svoje dipolome, ne mogu da se bave javnim poslom - to bi bilo važnije da se naša pozicija zaštiti nego da dobijemo par hiljada povećanja koje nas i ovako i onako neće dovesti u bolju finansijsku situaciju", kaže Srbljanović.

Moj problem je u tome što poslednjih godina, kad se studenti okupe da štrajkuju, isključivo štrajkuju za bodove, uslove u domovima i menzi, studenti ne štrajkuju što njihovi profesori pristaju da nekome daju doktorat za novac, a to važi i za profesore, kaže ona, dodajući da i oni nisu uspeli oko toga da se dogovore.
Mi smo, zbog toga, kaže ona, suočeni sa time da primamo decu kojoj govorimo: vi studirate da sopstvenu odgovornost. "Sve što vi radite niko ne može da vam garantuje da će to išta da vredi, i da će vas iko više ceniti u odnosu na nekog drugog koji je to sve samo platio i niko neće da vam garantuje da vam na fakultetu neće predavati neko ko tu diplomu nije ukupio", dodaje ona.

Vlada, kako dodaje, strašan besmisao. "Čvrsto verujem da ljudsko obrazovanje mora uvek da bude besplatno i dostupno svim i da bude užasno važno u jednoj zemlji... Mi smo u situaciji da ne znamo šta da kažemo toj deci... Smatram herojima klince koji dođu da studiraju neku akademiju umetnosti"."Mali vodi Beograd kao turistički vodič"U kontekstu toga da je nekada bila kandidatkinja LDP-a za gradonačelnicu Beograda, a upitana kako taj posao vodi aktuelni čelnik grada, rekla je da joj se čini da to radi kao turistički vodič.
Iskreno govoreći meni se tu ništa ne dopada, kaže Srbljanović dodajući da se više račina vodi o tome kako da se Beograd prikaže strancima, dok se neka suštinska pitanja zatrpavaju. Stalno imamo taj provincijalni pogled - kako nas gledaju stranci koji tu dođu nešto novca da potroše, a ono suštinsko i građani koji tu žive, koji plaćaju porez, kao da nisu dovoljno zanimljivi, ocenjuje ona.

Ona je istakla da, kada o tome govori, čak ne misli ni na projekat Beograd na vodi, koji "nadilazi ingerencije samog Grada i gradonačelnika". "U suštini ne bih imala ništa protiv jednog projekta, sličnog Beogradu na vodi, kada ne bi bio baš takav... Nije to problem... Problem je što se pravi neka vrsta fasada i kulisa za neštp što nema neku suštinu svoju", kaže ona, ilustrujući to primerom da je i jedna deponija nedaleko od njenog stana čišćena koliko su bile upaljene kamere koje su došle da slikaju političare. Čak su i radnici napustili mesto, a nakon tri, četiri sada to izgleda još i gore, navodi ona. Ona je navela da je to simbol svega onoga što se radi u Beogradu, i da imamo samo pokaznu nastavu.
Kako je odgovarala na pitanja sa društvenih mreža pogledajte u videu ispod:Izvor: N1

O izbeglicama, porazu EU, aferi Snimci...Govoreći o onome što se dešava izbeglicama, naročito u Mađarskoj, rekla je da je to "veliki poraz skupine država koje čine EU, pa i nas na obodu". Ne mogu da se otrgnem osećaju da se istorija ponavlja, rekla je ona, navodeći da joj, kako maloj, nije bilo jasno kako su to građani Varšave gledali samo i nisu reagovali kada se pravio geto za Jevreje u tom gradu. "Pa eto ovako", dodaje ona naglašavajući da svi mi to mirno gledamo.Govoreći o EU, rekla je da je nakon grčke krize postalo jasno da ona više neće moći da se proširuje na način kao do sada."Čini mi se i da je ta EU raslojena pre svega u klasnom smislu i da tu postoje zemlje prvog i drugog reda. Nekim zemljama se toleriše više, kao što su Mađarska, Bugarska, Rumunija - nego zemljama "stare" EU", navodi.

Komenatišući Aferu Snimci, rekla je da joj sve to izgleda kao najbolji američki filmovi ranih sedamdesetih - samo je razlika u tome što "kada se gleda dobar američki triler vi znate da će se sve složiti u jasan rasplet". "Ovde mi se čini da se nikad neće složiti ni u šta", rekla je ona, dodajući da neće postojati nikakva konsekvenca.
Na pitanje da li namerava da uđe u politiku još nekad, rekla je da je partijska borba ne interesuje.

"Bitef - strepim da je na putu da se ugasi"Govoreći o Bitefu, rekla je da je on svojevrstan fenomen i to ne samo u našim okvirima, kao jedan od najstarijih i najozbiljnijih festivala u Evropi. "Novac koji se odvaja za kulturu, a pogotovo za Bitef je premali i to se vidi na ovom festivalu", kaže ona.Srbljanović dodaje da je on sve kraći, i da se od festivala koji je u proseku imao po 20-ak predstava, među kojima bar deset o kojima se pričalo mesecima kasnije, sveo na predstave pozorišta iz regiona.Čini mi se da je na putu da se tiho ugasi, navodi ona.

Ipak, program će, prema njenom mišljenju, biti zanimljiv. U okviru programa biće izvedena i predstava Olivera Frljića o Ljubiši Ristiću. Mislim da će Frljić imati više poštovanja prema Ristiću nego što mi mislimo, kazala je ona. Govoreći o reditelju iz Hrvatske, navela je da je on umetnik pravog evropskog kova, koji ne tretira umetnost kao eskapizam, i koji se bavi promišljanjem stvarnosti. Čini mi se da je čovek koji se ne meša u dnevnu politiku, već se bavi uzrocima posrnuća stvarnosti, kaže ona. Srbljanović ne smatra da je, kako kaže, fenomen Ljubiše Ristića i on sam toliko veliki da bi na taj način ostao zabeležen u umetnosti.

KPGT je bio jedna dobra ideja, ali nije i to bio samo on, kaže ona dodajući da je Ristić poznatiji u javnosti kao visoki funkcioner JUL-a i kao neko ko je prisutan u tabloidima.Komentarišući Frljićev performans u Rijeci, i njegov način obeležavanja Oluje, rekla je da to bio umetnički gest par ekselansi umetnička istina.