Na predavanju Problem imigracije u EU Đurković je ukazao da je Evropa od Drugog svetskog rata, uglavnom iz ekonomskih razloga, imala pet talasa migracija uključujući ovaj najnoviji.

BEOGRAD - Naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Miša Đurković ocenio je da EU nema odgovor na migrantsku krizu i upozorio da je, kao posledica arapskog proljeća trenutno u pokretu 18 miliona ljudi, od kojih je iz Sirije ka Evropi krenuo oko milion.

Đurković je na predavanju "Problem imigracije u EU" ukazao da je Evropa od Drugog svetskog rata, uglavnom iz ekonomskih razloga, imala pet talasa migracija uključujući ovaj najnoviji, i da je kroz njih promenjena rasna, vjerska i kulturološka slika Evrope.

On je ukazao da je ovakva migrantska kriza, za koju je ocenio da je najveća najezda stanovništva na granice Evrope od antičkog Rima, novo iskustvo za EU koja nema odgovor na nju.

Prema njegovim rečima, 11 odsto populacije u EU čini populacija iz trećih zemalja, a prema procjenama iz 2008. godine, smatra se da u EU ima između 1,8 i 3,3 miliona neprijavljenih, ilegalnih imigranata.

Đurković je ukazao na to da je, kada je riječ o imigrantima u Evropi u poslednjih dvadesetak godina, uglavnom reč o slabije obrazovanoj populaciji, i upozorio da takvo stanje, osim etničkog i verskog, povlači i pitanje klasnog sukoba.

demonstracije-london-imigranti.jpg
Foto: Profimedia

On je objasnio da su u velikom broju evropskih zemalja imigranti prešli granicu od 10 odsto udela u ukupnoj populaciji i ukazao na to da značajan udio čine muslimani koji se, za razliku od ranijih evropskih imigranata, ne asimiluju i formiraju paralelne sisteme.

Đurković je iznio podatak da muslimani čine značajnu populaciju u nizu najvažnijih i najvećih evropskih gradova, pa tako u Parizu čine između 10 i 15 odsto stanovništva, u Berlinu i Beču oko 10 odsto, u Londonu 13, Mančesteru 15, Amsterdamu, Briselu i Roterdamu oko 25 odsto, a u Marseju i Blekburnu više od 30 odsto.

"Muslimansko stanovništvo se ne asimiluje, uglavnom ostaje kompaktno, zbog visoke fertilnosti pokazuje jasnu tendenciju rasta, a Zapadna Evropa počinje da liči na leopardovu kožu sa crnim šarama koje se polako šire i povećavaju. Tu je i fenomen takozvanih "nou gou zona", enklava za koje policija javno priznaje da ne može da ih kontroliše", rekao je Đurković.

On smatra da je problem kojem Evropa nije pokazala dovoljno pažnje i formiranje paralalelnih obrazovnih, ekonomskih i pravnih sistema sa pojavom šerijata, što nailazi na prihvatanje u pojedinim državama, a da nisu pravilno sagledane moguće posledice.

Đurković je kao suštinski problem Evrope istakao taj što sa jedne strane stari, što ugrožava ekonomski sistem, a sa druge "Evropa se demografski prazni, jer u njoj vlada ideologija koja sprečava domaće stanovništvo i vlade da govore o porodičnoj plati ili koriste diskurs, koji bi kreirao okruženje u kome se mole žene domaćeg stanovništva da rađaju".

On je naveo da su vrlo zanimljive procene koje kažu da se već oko 2018. godine očekuje nedostatak radnika u nizu sektora.

Đurković je napomenuo da će, prema procjenama Dragane Avramov, srpskog stručnjaka koja se bavi pitanjem migracija u evropskim institucijama, između 2030. i 2050. godine biti potrebno od pola do milion imigranata godišnje da bi bio očuvan ukupan ekonomski i penzioni sistem u Evropi.

Đurković je izrazio skepsu da će to biti dobro za Evropu i da bi, poput SAD, taj narod mogao da se homogenizuje u savremeno evropsko društvo.

"Problem je što to više neće biti ista evropska društva. Ključna je dilema da li će na kraju doći do neke vrste evropskog "melting pota" američkog tipa, što priželjkuju elite, što mislim da je manje verovatno ili ćemo imati neku vrstu permanentnog evropskog građanskog rata - sukoba civilizacija poput onog koji srećemo u filmu `Mržnja` Metjua Kasovica", zaključio je Đurković.