CENTAR ZA POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA: Povratak migranata u Srbiju značio bi humanitarnu katastrofu
BEOGRAD - Ako bi u Srbiju iz Zapadne Evrope bile vraćene hiljade migranata u kratkom roku i sa zatvorenim granicama, to bi dovelo do ozbiljne humanitarne katastrofe koja bi trajala dug vremenski period, rekao je Srni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
"Srbija može održivo u ovom trenutku da prihvati 800 ljudi, koliki je ukupan kapacitet pet centara za azil. Svi ostali kapaciteti su šatori, privremeni smeštaj, urgentni smeštaj, gde trajno smeštanje ljudi nije održivo", naveo je Đurović.
On je dodao da bi u takvim uslovima problemi sa ogromnim brojem ljudi koji bi se eventualno vratili, a koji zbog zatvorenih granica ne mogu da nastave dalje, počeli od smeštaja, obezbeđivanja svakog mogućeg vida asistencije, počev od zdravstvene, preko socijalne pomoći i bilo koje druge pomoći.
Prema Đurovićevim riječima, nastali bi problemi i u uspostavljanju interakcije i integracije, odnosno komunikacije u lokalnim sredinama, veliki problemi u pogledu organizacije, koji bi se ispoljili i na druge sfere u društvu, a ne samo one vezano za prihvat izbeglica.
Đurović podseća da u Srbiji ima pet centara za azil - u Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Krnjači /Beograd/, u koje može da se smjesti ukupno 800 ljudi.
"Svi ostali centri - u Kanjiži, oko Sombora, u Preševu, nisu centri u kojima je moguće održivo smestiti ljude, već su to centri, uglavnom, sa šatorima. Oni ne mogu da odgovore potrebama lošeg vremena ili ljudi koji ostaju duže", rekao je Đurović.
On navodi da je oko 140.000 ljudi izrazilo namjeru da zatraži azil u Srbiji, ali najveći broj njih to je učinilo pro forme, kako bi primili pomoć a zatim nastavili put ka zapadnoj Evropi, dok je veoma mali broj onih koji žele da ostanu i kojih je manje od 0,1 odsto.
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)