BEŽANIJA: Više od 75 odsto lekara razmišlja o odlasku iz Srbije

Osnovni razlozi zbog kojih lekari žele da odu u inostranstvo su loša ekonomska situacija i niska primanja, nezadovoljstvo poslom, loši uslovi za rad, nemogućnost zapošljavanja i nepostojanje dalje perspektive

Na predstavljanju istraživanja ''Migracija zdravstvenih radnika iz zemalja Zapadnog Balkana - analiza uzroka, posledica i politika'' rečeno je i da je prema popisu stanovnika Srbije u 2011. godini ukupno 1.186 lekara - građana Srbije radilo u inostranstvu, a da ekonomski motivi značajno utiču na migraciju radne snage.

''Rezultati istraživanja su pokazali da je više od 75 odsto lekara razmišljalo o odlasku iz zemlje - ikada u životu ili nedavno. Taj procenat je još veći (81 odsto) kod mlađih ispitanika do 35 godina starosti'', rekla je saradnik na istraživanju u Srbiji dr Maja Krstić.

Ona je istakla da su osnovni razlozi zbog kojih lekari žele da odu u inostranstvo - loša ekonomska situacija i niska primanja, nezadovoljstvo poslom, loši uslovi za rad, nemogućnost zapošljavanja i nepostojanje dalje perspektive.

Kako je rekla, ono što privlači zaposlene u zdravstvu da odu u inostranstvu su atraktivnije plate, socijalni i drugi benefiti, profesionalno radno okruženje pogodnije za obuku i razvoj veština, postojanje adekvatnih zdravstvenih tehnologija neophodnih za savremene procedure, postojanje politike zapošljavanja i stabilnost i uređenost zemlje.

Krstić je istakla i da je od 2012. godine Lekarska komora Srbije izdala oko 2.000 ''potvrda dobroj reputaciji'' lekarima uz stalno povećanje broja izdatih uverenja uz objašnjenje da ne postoje podaci o mogućoj zemlji odlaska, kao ni dužini boravka van zemlje.

Istraživanje je pokazalo i da je najveći broj potvrda u prošloj godini izdat lekarima bez specijalizacije i specijalistima opšte hirurgije, radiologije, interne medicine i anesteziologije. Navodeći da je u Srbiji krajem 2014. godine bilo 2.644 nezaposlenih lekara, ona je rekla da godišnji broj upisanih studenata nije u skladu sa realnim mogućnostima za zapošljavanje u Srbiji. Na skupu je upozoreno i da guitak velikog broja angažovanih profesionalaca usled migracija utiče na dostupnost i kvalitet zdravstvenih usluga, a ujedno otežava potreban transfer znanja na mlađe generacije.

Predsednik Regionalne komore Beograda Olga Popović rekla je da je do sada, od početka godine, u Beogradu izdato oko 250 zahteva za odlazak u inostranstvo.

''Pola su lekari opšte prakse - početnici, a pola lekari specijalisti. Oni uglavnom idu u Nemačku, a poslednjih mesec i po dana zahtevi se uglavnnom odnose na Ujedinjene Arapake Emirate, Katar'', rekla je Popović.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje naveli su da se na njihovoj evidenciji trenutno nalazi ukupno 2.400 lekara opšte medicine i oko 8.600 medicinskih sestara.

Istraživanje ''Migracija zdravstvenih radnika iz zemalja Zapadnog Balkana - analiza uzroka, posledica i politika'' sprovela je međunarodna istraživačka organizacija Heltgruper u Srbiji, Makedoniji i Albaniji kroz Regionalni program za unapređenje istraživanja na Zapadnom Balkanu.

Istraživanje je realizovano u saradnji sa Frajburškim Univerzitetom u Švajcarskoj i Braunovom školom javnog zdravlja iz Izraela, a projektne aktivnosti podržali su Institut za javno zdravlje Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut'' i Lekarska komora Srbije.