Neophodna nam je solidarnost, pomoć i podrška, uključujući i finansijsku, naših razvijenijih partnera, posebno iz EU, jer Srbija, uprkos pokazanoj dobroj volji i spremnosti da podnese svoje deo tereta i odgovornosti, sa ovim problemom ne može da izađe na kraj prepuštena sama sebi, naveo je Dačić

NJUJORK - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na visokom nivou o migracijama i izbeglicama da Srbija ne može bez pomoći Evropske unije sama da reši problem velikog broja izbeglica sa Bliskog istoka.

Dačić je istakao da je Srbija na svim nivoima pokazala spremnost da se, u granicama svojih mogućnosti, suoči sa tom situacijom i odgovorno uradi svoj deo posla, što je naišlo na pozitivne ocene EU i širom sveta.

"U tom kontekstu, neophodna nam je solidarnost, pomoć i podrška, uključujući i finansijsku, naših razvijenijih partnera, posebno iz EU, jer Srbija, uprkos pokazanoj dobroj volji i spremnosti da podnese svoje deo tereta i odgovornosti, sa ovim problemom ne može da izađe na kraj prepuštena sama sebi", naveo je Dačić.

On je dodao da je bez rešavanja pitanja migranata i izbeglica, što su akutni problemi ovog trenutka, postavljene visoke ciljeve održivog razvoja nemoguće ispuniti. Dačić je podsetio da je pre nekoliko dana usvojena nova transformativna agendu održivog razvoj do 2030. godine, kojom je istaknuto da sve ranjive grupe ljudi moraju da budu osnažene, među kojima svakako izbeglice, interno raseljena lica i migranti.

"Usaglasili smo preduzimanje daljih mera i aktivnosti kako bi se izašlo u susret potrebama ljudi koji žive u regionima pogođenim kompleksnim humanitarnim situacijama, kao i terorizmom", podsetio je Dačić.

Dačić je govorio na pratećem događaju 70. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na visokom nivou o migracijama i izbeglicama u kontekstu nove razvojne agende. Govoreći na temu migracija, srpski šef diplomatije je naglasio da aktuelna kriza pokazuje uzajamnu povezanost međusobno udaljenih područja u današnjem svetu i ukazuje na potrebu za iznalaženjem sveobuhvatnih rešenja.

"Aktivan odnos i primena ciljeva održivog razvoja koji uključuju smanjenje siromaštva i poštovanje ljudskih prava, ključni su činioci održivog razvoja i doprineće stabilizaciji prilika u zemljama u kojima postoje krizna žarišta", rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, u tom procesu, pored koordinacije država, UN imaju najistaknutiju ulogu pružanjem podrške članicama u procesu primene Razvojne agende do 2030. godine.

"Srbija je najdirektnije zainteresovana za ovu vrstu saradnje", istakao je Dačić i dodao da je Srbija jedna od zemalja koja je na glavnoj tranzitnoj ruti velikog talasa migranata iz ratom zahvaćenih područja i da svakodnevno hiljade ljudi koriste balkansku rutu ka zemljama Evropske unije.

"Od početka ove godine do sredine septembra državnu granicu Srbije prešlo je preko 170.000 migranata. Iako njihova željena destinacija nije Srbija, već države članice EU, za nas to predstavlja novu, veoma kompleksnu, vrstu izazova", naglasio je on. Dačić je dodao da Srbija, u suočavanju sa tim izazovom, dosledno pokazuje odgovornost i konstruktivnost, kao i spremnost da zajedno sa svojim evropskim partnerima traga za rešenjem. On smatra da su hitni i usaglašeni međunarodni napori neophodni, naročito napori koji su usmereni na rešavanje kriza i zaustavljanje sukoba u zemljama porekla.

"Bez aktivnog dijaloga, uz podršku međunarodne zajednice, sa ciljem rešavanja kriza u ovim zemljama, ne može se očekivati ni adekvatan, koherentan i sveobuhvatan odgovor na migrantsku krizu sa kojom se suočavamo, usmeren ka uzrocima i korenima problema", ukazao je Dačić.

On smatra da je jedino pravo i efikasno rešenje stabilizacija kriznih područja, na čemu je potrebno što odlučnije raditi kako bi se postigla dugoročna rešenja i stvorili uslovi za povratak izbeglica i migranata. Dačić je istakao i da Srbija, nažalost, ima neposredna i bolna iskustva sa izbeglicama i interno raseljenim licima.

"U Srbiji još uvek boravi 44.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se brinemo već dve decenije, a od 220.000 interno raseljenih lica koja su napustila Kosovo i Metohiju posle 1999. godine, svojim domovima se vratilo samo 1,9 odsto njih", rekao je on.

Dačić je dodao da Srbija ima obavezu prema njima, jer taj problem nije ništa manji od problema migranata sa Bliskog Istoka i iz Afrike. "Upravo to što je srpski narod i sam u bliskoj prošlosti bio primoran na migracije i spašavanje života pred ratnim dešavanjima, čini da razumemo situaciju u kojoj su se našli ljudi iz kriznih područja Bliskog Istoka i Afrike i čini nas osetljivim za njihove probleme", rekao je šef srpske diplomatije.

U govoru, Dačić je zaključio da rešenje ne može biti u parcijalnim i lokalnim koracima, kao što su zatvaranje granica ili podizanje ograda, već u saradnji i koordinaciji na nivou EU i međunarodne zajednice u celini.