HJUMAN RAJTS VOČ: Plan EU je da Tursku, Srbiju i Makedoniju pretvori u sabirne centre za migrante

Kako je navela organizacija za zaštitu ljudskih prava, EU će na sutrašnjem ministarskom sastanku još jednom pokušati da odgovornost za rešavanje izbegličke krize prebaci na susede. "Taj sastanak još jednom podvlači nešto što smo već videli, da vlade EU kao odgovor na izbegličku krizu vide zemlje izvan EU", rekao je zamenik direktora HRW za Evropu i Centralnu Aziju Bendžamin Vord.

HRW navodi da se sutrašnji sastanak odžava u trenutku rastuće zabrinutosti da EU želi da prebaci odgovornost za azilante na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku i da juče objavljeni nacrt akcionog plana Turske i EU predviđa "sprečavanje nekontrolisanih tokova migracija iz Turske u EU" kao ključni cilj, kao i da je Mađarska već proglasila Srbiju za sigurnu treću zemlju i počela da joj vraća tražioce azila. Vord je naglasio da je Turska već primila govotovo dva miliona Sirijaca sa privremenom zaštitom što ne podrazumeva siguran izbeglički status, dok Srbija i Makedonija očito nisu u stanju da se nose sa sadašnjim prilivom migranata, čak ni na kraći rok.

Hjuman rajts voč ističe je izgradnja kapaciteta za pravilno procesuiranje i humano smeštanje tražilaca azila posao koji zahteva dugoročne napore i koji bi trebalo da bude komplementaran sa naporima EU a ne zamena za vlade EU i njihove obaveze u skladu sa međunarodnim i EU pravom. Odgovor EU na izbegličku krizu je ograničen i prevashodno fokusiran na jačanje granica EU, neprimanje ljudi kojima je potrebna zaštita i borbu protiv krijumčarskih mreža, navodi HRV i ističe da pre nego što od drugih zemalja zatraže da učine više, vlade EU treba da naglase sopstvenu odgovornost uključujući korake za unapređenje uslova za azil i prijem izbeglica. HRW navodi da EU treba da obezbedi tehničku i finansijsku podršku za jačanje kapaciteta sitema azila u zemljama Zapadnog Balkana i značajno poveća humanitartnu pomoć Turskoj, Jordanu i Libanu, dodajući da zemlje Zapadnog Balkana, pre svega Srbija i Makedonija nisu u stanju da se nose sa prilivom migranata i tražilaca azila koji pretežno dolaze preko Grčke koja je članica EU.

HRW u saopštenju podseća da je ove godine dokumentovao ozbiljne nedostatke u sistemu azila i prijema migranata u Srbiji, kao i slučajeve ozbiljnog policijskog zlostavljanja, zloupotreba i iznude prema tražiocima azila u Srbiji i Makedoniji. Na loše postupanje prema migrantima ukazivao je i Amnesti internešenel (Amnesty International) u julu kao i Komitet UN za borbu protiv torture u maju, dok je UNHCR idalje pri stavu iz izveštaja za 2009. da Srbija ne može da bude sigurna treća zemlja za vraćanje azilanata. dodaje se u saopštenju.

U nacrtu Akcionog plana Turske i EU previđen je niz mera sa ciljem da se "spreče novi dolasci neregularnih migranata u Tursku i neregularni odlasci izbeglica i migranata iz Turske u EU" što treba da se postigne borbom protiv krijumčarenja i jačom saradnjom u kontroli granica u saradnji sa Grčkom i Bugarskom, članicama EU. Planom je predviđena i preko potrebna pomoć Turskoj za zbrinjavanje sirijskh i iračkih izbeglica, kao i za jačanje operacija spasavanja na moru.

"Sprečavanje dolaska neregularnih migranata u Tursku lako se može protumačiti kao signal da će EU biti spremna da zažmuri kad Turska sprečava Sirijce i Iračane da pređu granicu i zatraže azil sve dok Turska bude sarađivala u smanjenju priliva izbeglica u EU", rekao je Vord. HRW upozorava da nepostojanje funkcionalnog sistema koji bi neevropskim izbeglicama u Turskoj mogao da obezbedi izbeglički status znači da bi vraćanje azilanata u Tursku predstavljalo povredu principa neproterivanja iz Konvencije o izbeglicama koji zabranjuje vraćanje izbeglica tamo gde im život ili sloboda mogu biti ugroženi.

Iako je jačanje pomoći Turskoj preko potrebno, svaki plan EU da Tursku, Srbiju i Makedoniju pretvori u sabirne centre za migrante bio bi duboko pogrešan i mogao bi ugroziti živote, ocenio je HRW, ističući da EU može da učini mnogo da pomogne Turskoj i zemljama Zapadnog Balkana da svoje sisteme azila i uslove za prijem azilanata usklade sa međunarodnim standradima pre nego što se od njih traži da preuzmu veću odgovornost.