NIKOLIĆ OTKRIO SPOMENIK MIHAJLU PUPINU NA BLEDU: Ponosni smo na srpsko poreklo velikog naučnika

Njegova upornost i diplomatska veština, neprikosnoveno poštovanje koje je kao ličnost imao u međunarodnoj zajednici, energija i srčanost, presudili su da Bledski kot bude u sastavu Slovenije, rekao je predsednik Srbije

U prisustvu predsednika Slovenije Boruta Pahora i gradonačelnika Bleda Janez Fajfara, Nikolić je podsetio na zajedničku istoriju dveju država i mnogo značajnih ljudi poput Jerneja Kopitara i Vuka Karadžića, istakavši da bi jedni druge trebalo da pomažemo i da se borimo jedni za druge kao što je to činio Mihajlo Pupin na mirovnim pregovorima posle Prvog svetskog rata.

"Njegova upornost i diplomatska veština, neprikosnoveno poštovanje koje je kao ličnost imao u međunarodnoj zajednici, energija i srčanost, presudili su da Bledski kot bude u sastavu Slovenije", rekao je Nikolić i dodao da su zahvalni na ovom nesebičnom ličnom zalaganju Pupina građani Bleda tog srpskog naučnika i književnika proglasili počasnim građaninom 1921.

Zato, kazao je predsednik Srbije, nikome kao Mihajlu Pupinu i nigde kao na Bledu ne pripada više spomenik koji je pred nama.

"U godini u kojoj UNESKO obеlеžava stogodišnjicu tеlеkomunikacija, a u slavu Mihajla Pupina koji jе upravo prе jеdnog vеka prijavio patеnt u ovoj oblasti, dеvеtog oktobra, na dan kada sе prе 157 godina rodio, Rеpublika Srbija sa ponosom i čašću poklanja spomеnik Mihajla Pupina Blеdu i svim građanima Slovеnijе. Tako ćеmo ovеkovеčiti još jеdnu našu lеpu, istorijsku zajеdničku priču, jеr od danas pa zauvеk u Srbiji i Slovеniji, u Idvoru i na Blеdu stoji jеdnak, u bronzi izlivеn lik Mihajla Pupina – čovеka koji jе simbol prijatеljstva mеđu nama", reako je Nikolić prilikom otkrivanja spomenika.

Predsednik je napomenuo da izuzetnost i istorijski uticaji Mihajla Pupina nisu do kraja istraženi u nauci, na društvenom i državnom polju još manje.

"Pupina bi trebalo proučavati kao istorijsku ličnost u kontekstu diplomatije, politike, publicistike za vreme i nakon Velikog rata, kao čoveka koji je svojim zalaganjima i ličnim angažmanom uticao na sudbinu zajedničke države - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom Kraljevine Jugoslavije, formirane nakon Prvog svetskog rata", rekao je Nikolić.

I koliko ga svet slavi zbog naučnih dostignuća, dodao je predsednik Nikolić, toliko bi trebalo i mi da ga slavimo zbog ugleda i prestiža koji je naša zajednička država imala posle Velikog rata, kao i zbog izuzetne predanosti u odbrani interesa svoje otadžbine.

"Ugledan i bogat, ostvarivši svoj američki san, Pupin nije morao sve to da čini za tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju, niti za narode koji su bili u njenom sastavu. Mogao je mirno i udobno da živi već dovoljno hvaljen i slavlen kao naučnik", kazao je.

Zato se, ukazao je, o Mihajlu Pupinu mora razmišljati kao o čoveku jedinstvenih ljudskih vrednosti, morala i svesti o društvenoj odgovornosti koja bi trebalo svima nama da služi kao primer, jer je neprolazna i retka vrlina.

"Dug put od snova do stvarnosti prelaze samo odvažni, neustrašivi, oni koji veruju u sebe, svoju ideju i svoju naučnu istrajnost. A Srbija, kao malo koja zemlja na svetu, može biti ponosna na svoje maštare koji su hrabro ostvarili vizije i zbog kojih je čovečanstvo svoj civilizacijski napredak ubrzalo do neslućenih razmera", rekao je predsednik.

Ti naučnici, ponosni na svoje srpsko poreklo, postali su međe po kojima nauka meri vreme - period do Ruđera i od Ruđera, do Tesle i od Tesle, do Milankovića i od Milankovića, do Pupina i od Pupina, istakao je Nikolić i dodao:

"Njihovim pronalascima i teorijama svet duguje zahvalnost za svoj napredak. Srbija je ponosna na njih i najmanje što može jeste da ih uvek i svuda pominje, da neguje sećanje na njihova dostignuća i da najmlađe vaspitava ne samo pozivajući se na njihovu posvećenost radu i uspehu, već učeći ih iskrenoj i nesebičnoj ljubavi prema otadžbini i narodu iz kog dolaze".

Upravo ta nesebična ljubav prema otadžbini i narodu bila je, kazao je, jedna od najlepših Pupinovih osobina koja je, ipak, ostala u senci naučnih i pedagoških dostignuća.

Za nas je, ukazao je, međutim, izuzetno značajna, naročito danas kada sa distance od jednog veka sagledavamo početak i posledice Prvog svetskog rata.

"Zadivljujuća je svestranost Mihajla Pupina, njegova društvena prisutnost, prilično nesvakidašnja među ljudima usredsređenim na knjige i laboratorije. Neumoran i retko angažovan, Pupin je jedan od osnivača NASE, prvi predsednik Njujorške akademije nauka, član više evropskih i svetskih akademija nauka, počesni doktor na sedamnaest univerziteta, ponosni profesor čiji su studenti postajali nobelovci, humanista i dobrotvor, publicista", podsetio je predsednik.

Nikolić je rekao da je Srbija ponosna na Pupinovo poreklo:

"Ponosni smo na Pupinovo porеklo, ali ga kao naučnika dеlimo sa cеlim svеtom. U tom, naučnom kontеkstu, najmanjе jе naš. Svaki put kada nеgdе na planеt zazvoni mobilni tеlеfon, zazvonio jе zahvaljujući počеtnim Pupinovim patеntima iz oblasti tеlеkomunikacijе od prе sto godina. Ali, Pupin jе bio i ostao mnogo višе od pronalazača i profеsora na Kolumbija univеrzitеtu. Pupin nam i danas drži lеkciju iz nеsеbičnosti, požrtvovanosti, rodoljublja, spoznajе širih intеrеsa od ličnih, idеja vеćih od njеga samog."

Nikolić se sastao i sa predstavnicima srpske zajednice u Sloveniji sa kojima je razgovarao o statusu Srba u Sloveniji, kao i problemima i prilikama sa kojima se u njoj susreću.