Po izlasku iz zatvora, krajem 1955. godine, nije imala gde da se vrati jer su se u stan u Beogradu uselili udbaši. Kada je i osakaćeni Vojo pušten, krajem 1956. godine, otišli su u njegovu rodnu kuću u Ulcinj
Ne propustite...Obeležile vreme u k…7 neobičnih ženskih sudbina

BEOGRAD - Dragica Srzentić, devojačko Vitolović, preminula je u 103. godini u Beogradu. Rođena je 19. novembra 1912. godine u Sovinjaku, u Istri, današnjoj Hrvatskoj. Sa 17 godina došla je u Beograd, gde joj je brat studirao. Tu je, kad je počela da radi, upoznala beogradske intelektualce, levičare i komuniste.

Za jednog od njih, književnika Jovana Popovića, udala se 1931. Popović je, zajedno sa Svetozarom Popovićem i Vojislavom Vučkovićem, januara 1935. pokrenuo Nedeljne informativne novine, iz kojih je kasnije nastao NIN. Godine 1936. udala se za komunistu Voju Srzentića.
dragica-srzentic.jpg
Beta 2012 

Odmah se 1941. priključila partizanima i provela četiri godine pod oružjem. U leto 1944. Ranković ju je poslao u London da jednom nedeljno govori na BBC u programu za Jugoslaviju, a Vojo je iz Engleske upravljao slanjem pomoći novoj državi. Kad su se u martu 1945. vratili u Jugoslaviju, Vojo Srzentić je, po Titovoj naredbi, otišao u Tiranu za savetnika Enveru Hodži, a Dragica je bila u grupi kojoj je povereno osnivanje Ministarstva spoljnih poslova. Sukob Beograda sa Moskvom u proleće 1948. zatekao ju je na mestu zamenika generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova. Otputovala je u Moskvu i ambasadoru Vladimiru Popoviću odnela pismo u kojem su Tito i jugoslovensko rukovodstvo Staljinu poručili da sa njim raskidaju. Tri godine kasnije proglašena je državnim neprijateljem.
dragica-srznetic.jpg
Printscreen 

“Ubrzo je doneta Rezolucija Informbiroa. Nisam se slagala sa tim, ali ni sa stavom da nam Rusi nisu prijatelji. Oni su nam pomogli u oslobađanju, kosti su ovde ostavili... Ceo život su nas učili da su nam Rusi prijatelji, pa suprotno nisam mogla da prihvatim”, govorila je kasnije.

Istog dana, 31. maja 1951. godine, kada su uhapsili nju, uhapsili su i Voju i njegovog brata Nikolu, kao “ruske špijune”.

Dragica kaže: “Voju su optužili da je špijun jer se svađao sa Kardeljom oko pomoći koja je vozovima išla u Sloveniju dok su druge republike gladovale. Protivio se i Kidriču, odnosno njegovom sedmogodišnjem planu, zbog koga su platile bosanske šume, a slovenačke nisu ni taknute...”

Oduzet im je stan, radni staž, skoro sva odlikovanja... Dragica je osuđena na 10, a Vojo na 15 godina robije. Nikolu Srzentića su ubrzo nakon hapšenja mrtvog izneli iz zatvora.

Po izlasku iz zatvora, krajem 1955. godine, nije imala gde da se vrati jer su se u stan u Beogradu uselili udbaši. Kada je i osakaćeni Vojo pušten, krajem 1956. godine, otišli su u njegovu rodnu kuću u Ulcinj.