O ulasku samoproglašene države Kosovo u Unesko odlučiće Generalna skupština ove organizacije Ujedinjenih nacija, a šanse Srbije da to spreči su minimalne, kaže Duško Čelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini

Za razliku od prištinskih kvazi vlasti, država Srbija se kasno setila da uđe u proces međunarodnog lobiranja u odbrani nespornih istorijskih činjenica da je srednjovekovna kulturna baština u južnoj pokrajini srpska, a ne ni kosovska ni albanska, kaže Duško Čelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, koji je izmešten u Kosovsku Mitrovicu.

Čelić smatra da u dosadašnjim brojnim reagovanjima povodom nastojanja separatističkih vlasti na Kosovu i Metohiji da tzv. država Kosovo postane član Uneska nije dovoljna pažnja posvećena pravnim posledicama u slučaju da se to dogodi.

- Ako ta kvazidržava uđe u Unesko stiče pravo da postane potpisnik Pariske konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, koju je Generalna konferencija Uneska usvojila 1972. Pariskom konvencijom je precizirano da briga o kulturnoj i prirodnoj baštini koja se nalazi na teritoriji države potpisnice Konvencije, a koja se naziva nacionalna kulturna baština, postaje pravo i dužnost dotične države. Rečju, "država" Kosovo bi stekla suvereno pravo da kulturnu baštinu na toj teritoriji naziva "kosovskom nacionalnom baštinom" i da se o njoj stara. A vlasti Srbije bile bi dužne da, u domenu na koji se odnosi Pariska konvencija, poštuju "suverenitet Kosova". Tako nijedna institucija Srbije, ni Republički zavod za zaštitu spomenika kulture na primer, ne bi mogao da preduzme nijednu zaštitnu radnju na bilo kom spomeniku kulture na teritoriji KiM, bez saglasnosti samoproglašenih vlasti "Kosova". Jer, isključivo pravo na zaštitu svih spomenika kulture na teritoriji Kosova i Metohije, pa dakle i srpske kulturne baštine, imali bi "organi i institucije Kosova" - pojašnjava Čelić.

Pod zaštitom Uneska na KiM su manastiri Pećka patrijaršija, Dečani i Gračanica, kao i Saborni hram Bogorodica Ljeviška. Prijemom Kosova u Unesko Srpska pravoslavna crkva, kao zakoniti vlasnik ovih i svih drugih pravoslavnih hramova u južnoj srpskoj pokrajini mogla bi da bude razvlašćena.

- Odnosno, preti joj da postane podstanar u sopstvenoj imovini. I sve to, "legalno" sa stanovišta unutrašnjeg "pravnog poretka" Kosova. Ovakav scenario dobio bi i neku vrstu međunarodno-pravne legitimacije. Brigu takođe stvara i mogućnost da u dogledno vreme uz Bogorodicu Ljevišku prištinske "vlasti" dozidaju minaret, kao što su to uradili i Turci u vreme osmanlijske okupacije. I da za taj potez preglasavanjem aminuje i Unesko - ukazuje Čelić.

Kosovska pravoslavna crkva?!

- Mada se Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u grupi sa pet tradicionalnih crkava i verskih zajednica na KiM, daje status pravnog lica u predlogu zakona o verskim zajednicama tzv. države Kosovo, Eparhija raško-prizrenska se u tom aktu ne pominje, što pravno može da se tumači da je SPC u kvazidržavi Kosovo odvojena od Srbije i Patrijaršije u Beogradu.I neki budući korak može biti da se, ovako pravno definisana SPC na Kosovu, pretvori u Kosovsku pravoslavnu crkvu. Jer, isti akt predviđa da 50 lica, bez obzira na veroispovest, može osnovati novu versku zajednicu. Rečju, mogu registrovati Kosovsku pravoslavnu crkvu i zahtevati da se sva pravoslavna crkvena imovina stavi pod njihovo okrilje. To nije nemoguća misija ako se ima u vidu pravosudni sistem te tzv. kosovske države. Ono što dodatno zabrinjava jeste to što bi, u slučaju članstva "Kosova" u Unesko, ovakav scenario dobio i neku vrstu međunarodno-pravne legitimacije - ističe Čelić.

Albanci lobirali decenijama

Bivši kosovski ministar kulture Astrit Haraćija je na Fejsbuku objavio da je lobiranje za Kosovo u Unesko vršeno decenijama. Poručio je da pravoslavne crkve nisu srpske i da džamije i tekije nisu turske niti arapske.- Ne treba raspravljati ni sa kim! U 2005. godini, kada je organizovana donatorska konferencija za kulturno nasleđe na Kosovu i u to vreme postojala je tendencija da se kaže da su crkve na Kosovu srpske. Ali one su pravoslavne crkve i imovina Kosova. Tako da ne treba više nikome da dajemo nikakve dodatne garancije na našu imovinu. One su bile i biće pravoslavna crkva Kosova. Prema ovoj logici, sutra neko može reći da su ove džamije ili arapske, ili turske ili možda jevrejske, jer su čak jevreji renovirali tekije i džamije u Đakovici. Zaboravi ovu stvar, više nema srpskih crkava na Kosovu, niti turskih džamija, niti arapskih, sve je to imovina Kosova - poručio je Haraćija.