Izdavački poduhvat: Od rata do danas odrasle su generacije koje sa srpskim jezikom nisu u čestom kontaktu, pa se zamisle kad čuju reči kao što su izvinjenje, uviđaj ili patike, objašnjavaju naši susedi

BEOGRAD - Hrvati, izgleda, sve manje razumeju Srbe dok govore.

Tako bi, naime, mogla da se protumači odluka Hrvatske da, 20 godina nakon raspada zajedničke države, izda prvi Srpsko-hrvatski objasnidbeni rečnik, koji upravo izlazi iz štampe!

Razlog za ovakav izdavački poduhvat, kako objašnjavaju u Matici hrvatskoj, koja objavljuje rečnik, jeste činjenica da su od rata do danas odrasle generacije koje sa srpskim jezikom nisu u čestom kontaktu, pa se neretko zamisle kad čuju reči poput izvinjenje, uviđaj, saučešće, patike... E, pa da im se takve nedoumice više ne bi dešavale, odsad će pri ruci imati Srpsko-hrvatski rečnik, koji je priredio profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Marko Samardžija.

Praktično pomagalo

- Dvadesetak godina nakon raspada druge zajedničke države, na hrvatskoj strani odrasli su naraštaji s hrvatskim jezičkim osećajem, drugačije jezički odškolovani, i oni u dodiru sa srpskim jezikom zastaju nesigurni i zbunjeni. Veliki deo te leksike im je razumljiv, deo je sličan njihovoj, ali jedan deo im je nepoznat i nerazumljiv, pogotovo kada su posredi nazivi i nestandardnojezičke lekseme. Upravo zato sam odlučio da sastavim ovaj rečnik po načelima dvojezične leksikografije, prvenstveno kao praktično pomagalo pripadnicima hrvatske jezičke zajednice za što potpunije, ispravnije i celovitije razumevanje srpskoga jezika - ističe Samardžija.

Nema smisla

S druge strane, beogradski lingvista Vlado Đukanović ocenjuje da je izdavanje takvog rečnika - nepotrebno.
- Vrlo je malo reči koje su jasno srpske ili jasno hrvatske. Na primer, u Zagrebu ljudi prirodno govore „hiljada“, a ne „tisuća“ ili, kad slušate dnevnik HRT, u kajronima piše „Europa“, što je navodno hrvatska reč, ali svi izgovaraju „Evropa“. Dakle, postavlja se pitanje koliko je bilo smisleno praviti takav rečnik, ali je neko, verovatno iz političkih potreba, mislio da je on potreban - kaže Đukanović.

Inače, rečnik sadrži više hiljada reči i ima oko 600 stranica. Pre svakog slova uvrštene su leksikonski sažete odrednice o odabranim događajima iz srpske nacionalne i političke istorije.

„Objasnidba“ nekih izraza
SRPSKE REČI I NJIHOV PREVOD NA HRVATSKI

- bukvalno - doslovno, dorječno
- izvinjenje - isprika, opravdanje
- nasušan - poseban, nužan, svagdanji
- lešinar - sup, strvinar, orlušina
- besprizoran - zapušten, zanemaren
- beznačajan - nevažan, nebitan
- uviđaj - očevid
- snishodljiv - udvoran, dodvoran
- patika - papuča, tenisica, šlapa
- patrola - ophodnja
- svirep - okrutan, surov, nasilan
- usaglasiti - uskladiti, dogovoriti
- buvljak - svaštarnica, ulična staretinarnica

Anketa - šta mislite o ovom rečniku?

Matija Bećković, akademik
Pozdravljam

Potez Matice hrvatske da objavi Srpsko-hrvatski rečnik treba pozdraviti.

Milka Canić, lektor i supervizor „Slagalice“
Obradovana sam

To je lepo. Ja sam obradovana ako je to Srpsko-hrvatski, a ne Hrvatsko-srpski rečnik. Nemam saznanja o tome, ne znam šta sadrži i kako izgleda, ali me je obradovao naslov.

Miodrag Linta, Koalicija udruženja izbeglica u Srbiji
Bespotrebno

Čini mi se da je ovo još jedan pokušaj hrvatskih institucija da naprave veštačku podelu u vezi s jezikom. Svakome je jasno da Srbi i Hrvati govore istim jezikom. Nema potrebe za takvim rečnikom.

Vladimir Kecmanović, pisac
To je srpsko-srpski

Pošto je jezik kojim govore Hrvati, lingvistički, srpski, to je srpsko-srpski rečnik.