Pravoslavni vernici danas slave Svetog apostola Jakova. Posebno je upozoravao bogataše da budu ponizni, inače će proći kao „cvet travni“, koji uvene kad ogreje sunce.

Jakov podseća da je Bog izabrao „siromahe ovoga sveta“ da budu bogati verom, i naslednici Carstva. Svoju braću u veri je opominjao da ne ukazuju čast bogatima.

Sveti apostol Jakov je jedan od 12 apostola, a naziva se bratom Gospodnjim jer je bio sin pravednog Josifa, muža Presvete Bogorodice.

Kada je Josif bio na samrti, razdelio je imanje svojim sinovima, a jedan deo namenio je i Isusu. Međutim, sva braća su se ovome usprotivila, budući da Isusa nisu smatrali svojim bratom. Jedini se Jakov tome usprotivio i rekao da će svoj imetak podeliti sa Isusom, zbog čefa se i naziva Isusovim bratom.

Jakov čitavog života nije jeo ni mast niti zejtin, već je živeo isključivo na hlebu i vodi. Nakon vaskrsenja, Isus se po predanju javio upravo njemu. Jakov je bio episkop u Jerusalimu 30 godina, a nakon ukazanja Isusa sastavio je prvu liturgiju, koju su kasnije skratili sv. Vasilije i sv. Jovan Zlatoust.

Posebno je upozoravao bogataše da budu ponizni, inače će proći kao „cvet travni“, koji uvene kad ogreje sunce.Jakov podseća da je Bog izabrao „siromahe ovoga sveta“ da budu bogati verom, i naslednici Carstva. Svoju braću u veri je opominjao da ne ukazuju čast bogatima, podsećajući ih:

„Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove?“

On podseća bogataše „naslađivaste se na zemlji“ i tvrdi da će njihove nevolje doći, da će im nagomilano bogatstvo istrunuti, odeću pojesti moljci, a zlato i srebro zarđati. A do Boga će dospeti samo vapaj neplaćenih radnika:
„Gle, vapije plata radnika koji su požnjeli njive vaše, koju ste im zakinuli; i vapaji žetelaca dođoše do ušiju Gospoda Savaota“.

I sami Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim. Međutim, kada je za prvosveštenika postavljen Anan, on je sa drugim jevrejskim starešinama smislio da ubije Jakova kao Hristovog propovednika. Prilikom proslave Pashe, kada se puno vernika slilo u Jerusalim, starešine su mu naložile da se popne na krov hrama i da govori protiv Hrista. Međutim, Jakov je počeo narodu da govori o Hristu kao o sinu Božjem i mesiji.

Razjareni sveštenici su ga skinuli sa krova, pri čemu je Jakov pao i gadno se povredio. Ipak, nije preminuo na licu mesta, već je na kolenima pružio ruke ka nebu i zavapio „Oprosti im Gospode ovaj greh, jer ne znaju šta čine“.
Tada mu je pričao neki čovek i svom silinom ga udario po glavi, i tada je skončao u svojoj 63. godini.