Srbin iz pobožne porodice u Metohiji rano je napustio roditeljski dom i postao isposnik u jednoj pećini iznad manastira Crna reka, a zatim se preselio u drvo u mestu Devič

Rođen u drugoj polovini 14. veka u pobožnoj porodici u Metohiji, Joanikije je rano napustio roditeljski dom i otišao u jednu pećinu iznad manastira Crna reka, gde se odrekao svih udobnosti i u potpunosti posvetio isposničkom životu.

Veliki ugled

Oko njega se ubrzo sakupilo monaško bratstvo, a Joanikije je uživao i veliki ugled među običnim svetom. Ali u potrazi za usamljenim mestom gde će moći da se preda veri, on odlazi u Drenicu. Na mestu zvanom Devič, u jednoj šupljoj bukvi, uredio je sebi stanište. Meštani sa celog zapadnog Kosova dolazili su da čuju njegove mudre reči ili da umole isceljenje.

Kad je za Joanikijevu isceliteljsku moć saznao despot Ðurađ Branković, doveo mu je svoju teško bolesnu ćerku. A u znak zahvalnosti za njeno izlečenje podigao je u Deviču crkvu posvećenu Vavedenju, a zatim i ceo manastir.

U ovom manastiru je Joanikije Devički doživeo duboku starost. Umro je 1430. godine i tu sahranjen.

Mošti ovog svetitelja i danas su u Deviču. Za vreme Prvog svetskog rata austrougarski vojnici, po naređenju jednog mađarskog oficira, pokušali su da razvale Joanikijevu grobnicu, ali u tome nisu uspeli. Početkom Drugog svetskog rata Albanci su zapalili manastir Devič, a igumana Damaskina Boškovića ubili. Ali već 1947. godine monahinja Paraskeva je s jednom iskušenicom, docnije monahinjom Teklom, obnovila manastir.

Crkva Joanikija Devičkog slavi 7. maja i 15. decembra.

Đorđe Kratovac

Ðorđe je bio sin Dimitrija i Sare, Srba iz Kratova. Posle očeve smrti, bojeći se da ga Turci silom ne prevedu u islam, pobegao je u Sofiju, gde je radio kao kujundžija. Tu je stanovao kod jednog sveštenika, iščitavajući Sveto pismo kad god je imao vremena.

Njegova fizička lepota i odanost hrišćanskoj veri nagnali su lokalne Turke da pokušaju da ge preobrate. Poslali su mu jednog učenog hodžu, ali ga je Ðorđe odbio. Uvređen, hodža ga optuži da je hulio na Muhameda, pa Turci osude Ðorđa na smrt na lomači.

Zapisano je da „ni nad ognjem Ðorđe ne odstupi od pravoslavnog učenja, pa kad mu pregori vez na rukama, prekrsti se i reče: ‚Gospode Isuse Hriste, u tvoje ruke predajem duh svoj!‘“Jedan od čuvara u tom trenutku usmrtio ga je udarcem toljage u glavu. „Iako je bilo vedro nebo, najednom beo oblak naiđe nad lomačom i spusti veliku rosu da se diviše svi koji behu se sabrali. Nad ovim nedelom i sami se Turci posramiše, a mnogi i zaplakaše.“

Svetog Ðorđa Kratovca naročito poštuju zanatlije. Na ikonama je predstavljen kao golobradi mladić u narodnoj nošnji, a u Kratovu mu je 1925. godine sazidana crkva. Mošti mu se čuvaju u Sofiji, a njihovi delići nalaze se i u Studenici, Dečanima i Remeti.

Crkva ga slavi 24. februara, na dan mučeničke smrti, i 8. juna, na dan prenosa moštiju.

Manastir Devič oskrnavila OVK

Krajem juna 1999, nakon povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i dolaska francuskih snaga Kfora, manastir je opljačkan, razbijena je ploča na ćivotu Sv. Joanikija, a ikone su oskrnavili pripadnici OVK. Marta 2004. manastir je spaljen u prisustvu vojnika Kfora. Grobnica Joanikija Devičkog je otvorena i oskrnavljena. Docnije je delimično obnovljen, a od 2012. čuva ga kosovska policija.