Kult slavonskog kneza koji se borio protiv Turaka razvio se tek posle otkrića njegovog neraspadnutog tela u Šiklošu

Loza Brankovića ugasila se 1502. smrću despota Jovana, a srpski narod u Ugarskoj ostao je obezglavljen. Jovanova žena Jelena pozvala je zato kneza Stefana Štiljanovića, svog rođaka s primorja, da dođe u Jovanove zemlje i vlada. Štiljanović je bio rodom iz Paštrovića i u sukobu s Mlečanima. Ostavio je celokupno svoje imanje narodu i otišao u Ugarsku.

Racki vlastelin

U to vreme Turci su već uveliko bili prešli Savu i Dunav i napadali Slavoniju. Stefan Štiljanović hrabro im se suprotstavljao, pa je od 1527. od nemačkog cara Ferdinanda I u nekoliko navrata dobijao na poklon posede u Slavoniji. Narod ga je voleo zbog njegovih dobročinstava: „Za vreme velike gladi u svome kraju - koji je bogat i plodan, ali narod, zbog napada bezbožnih, nije mogao sejati i žeti - Stefan je otvorio svoje pune žitnice i, ne uzimajući novce, razdelio žito narodu.“

Uvek na braniku hrišćanstva pred najezdom Osmanlija, puna dva meseca je 1543. branio Valpovo, ali poražen je i zarobljen. Murat-beg mu je, međutim, zbog iskazanog junaštva poštedeo život i on se povukao u Baranju, u Šikloš, gde je ubrzo i umro.

Žitije ovog sveca kazuje da su Turci jedne noći, neposredno posle osvajanja Šikloša, još dok se vojska odmarala, zapazili neobičnu svetlost na uzvišenju izvan grada. „Misleći da je reč o skrivenom blagu, raskopali su brdo, ali umesto blaga nađu celo neraspadnuto telo ugodnog mirisa u vlastelinskoj odori. Meštani, među kojima mnogi Mađari, rekoše Turcima da je to telo rackog vlastelina Stefana...“

Patrijarhov blagoslov

Čuvši ovo, monasi iz Šišatovca uputili su se u Šikloš i od zapovednika izmolili kneževe mošti, da ih prenesu u svoj manastir... Kult Svetog Stefana osporavali su slavonski franjevci, tvrdeći da je to telo njihovog redovnika Ivana Kapistrana. Zato su šišatovački monasi odneli ruku Svetog Stefana vaseljenskom patrijarhu u Carigrad. Patrijarh je celivao ruku i potvrdio svetost Stefanovih moštiju, pa je vraćena u manastir.

Kroz istoriju, mošti ovog svetitelja sklanjane su pred neprijateljima, a poslednji put seljene su 1942. godine zbog ustaša. Od tada sve do danas nalaze se u Sabornoj crkvi u Beogradu. Njegov lik nalazi se u mnogim crkvama severno od Save i Dunava.

U Bečićima u Crnoj Gori 1875. je sagrađena crkva posvećena Svetom Stefanu Štiljanoviću, a isto je urađeno i u selu Korancu u Baranji.

Crkva ga proslavlja 17. oktobra.

JELENA ŠTILJANOVIĆ - BLAGOVERNA SUPRUŽNICA

O Jeleni, supruzi kneza Stefana Štiljanovića, malo se zna, tek da se posle njegove smrti povukla negde u Nemačku. Međutim, kad je čula da su čudom pronađene mošti njenog muža, došla je u manastir Šišatovac da im se pokloni. Tada se i zamonašila, uzevši ime Jelisaveta.

Živela je još tri godine, najverovatnije u ženskom manastiru u Sremskim Karlovcima, a 1546. sahranjena je u Šišatovcu. Kult ove svetiteljke raširen je u Sremu, Baranji i Slavoniji. U Službi svetoga Stefana pominje se kao njegova „blagoverna supružnica“. Proslavlja se na isti dan kad i njen suprug, 17. oktobra.