Sat vremena posle porođaja rekli su mi da je mrtva. Plakala sam kao kiša. Posle četiri sata u prostoriji gde smeštaju mrtve bebe, medicinska sestra je slučajno primetila da mrda ručicama

BEOGRAD - Iako je nakon porođaja beba mrdala ručicama i nožicama, sat kasnije doktorka nam je rekla da je dete mrtvo! „Spasla sam vam ćerku, ali bebi nije bilo spasa“, kazala je mojoj majci, koja je bila pokraj mene. Plakala sam kao kiša. Svi snovi pali su u vodu. Osećaj gubitka bio je nepodnošljiv!

Nešto veća od šake

Suzana Đorđević (27) tog 21. juna, u petom mesecu trudnoće, rodila je devojčicu nešto veću od šake i tešku svega pola kilograma, a u bolnici Sveti Luka u Smederevu su je, kako tvrdi, greškom, ne proverivši u potpunosti bebino stanje, proglasili mrtvom nedugo po rođenju!
- Četiri sata kasnije i dalje sam bila zgrčena i plakala. A onda je došla doktorka i rekla da se čudo desilo i da je beba ipak živa. Taj šok, sreću, nevericu, ali i bes koji sam osetila nemoguće je rečima opisati! - priča Suzana o svojim pomešanim osećanjima. S jedne strane je nadiralo ushićenje što je devojčica dobro, s druge gorčina na medicinskog osoblje i što su se tako poigravali sa jednim mladim životom:

Predlagali kiretažu

- Trudnoća je bila bez problema do tog dana kada mi je pukao vodenjak. U bolnicu sam došla oko pola sedam ujutro, a doktorka me je, iako sam imala krvarenje, pregledala tek posle četiri sata. Sedela sam u čekaonici u bolovima, a kada me je doktorka konačno predlagala, predložila je da se uradi kiretaža. Ipak, porodili su me prirodnim putem.

Suzana otkriva da je Milica ostala živa zapravo samo pukom slučajnošću.
- Kasnije sam od jedne medicinske sestre saznala da ju je ona spasla. Prolazila je hodnikom pored prostorije u koju smeštaju mrtve bebe i slučajno videla da moja devojčica mrda ručicom. Prišla joj je, povila je i otvorila prozor. Bebica je prodisala!

Vesela i zdrava

Odmah su je stavili u inkubator i potom hitno prevezli u Univerzitetsku dečiju kliniku u Beogradu, gde je beba boravila četiri meseca.
- Danas moja hrabra ćerka ima pet meseci i 3.600 grama, vesela je, lepa i zdrava. Kada samo pomislim da je tako lako moglo da se desi da je više nema, stegne mi se srce. Otišla sam kod lekara verujući, kao i svi, da će mi pomoći, a oni su se grubo poigrali našim životima - priča majka dok u rukama drži milu, naprednu devojčicu koja se smejulji, nesvesna toga da je njen život čudom spasen.

Bolnica Sveti Luka
BEZ ODGOVORA

Pozvali smo opštu bolnicu Sveti Luka u Smederevu, ali nam je sekretarica poručila da je direktor dr Nenad Ðorđević odsutan. Na pitanja koja smo im poslali na zvaničnu mejl adresu tokom jučerašnjeg dana nismo dobili odgovor.

Otac Goran
PRIJATELJI SU MI IZJAVLJIVALI SAUČEŠĆE

Goran Milosavljević (44), otac male Milice, kaže da se u trenutku kada je došlo do ovog nenadanog porođaja nalazio u Danskoj, gde radi. Vest o tome da mu je dete preminulo javila mu je supruga.
- Bio sam neutešan. Kupio sam kartu za prvi let do Srbije. Prijatelji u Danskoj i drugar koji me je sačekao izjavljivali su mi saučešće. Duša me je bolela - priča Goran i dodaje da je saznao da je beba živa tek oko 11 uveče, kada je sleteo i pozvao Suzanu da vidi gde se nalazi.
- Zvučala je raspoloženo i rekla da je „pola sata provela sa bebom“. Bio sam zaprepašćen. „Kako sa bebom?!“, pitao sam je, da bi mi konačno objasnila da je beba živa.