Povodom dopisa Saveta REM upućenog Vladi u kom se ističe da Savet za borbu protiv korupcije nema pravo da narušava nezavisnost REM, Savet je u dopisu prosleđenom REM-u, predsedniku Vlade i Narodnoj skupštini obrazložio način kršenja Zakona o elektronskim medijima.

U nastavku sledi tekst Savetovog obrazloženja:

"Savet za borbu protiv korupcije (Savet) je 30.oktobra 2015. godine objavio saopštenje povodom odluke Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da ne postoji osnov da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti televizija Pink, Hepi i Studio B koje su direktno prenosile proslavu sedam godina od osnivanja Srpske napredne stranke.

S tim u vezi Savet je podsetio da se i dalje dosledno ne sprovode 24 preporuke iz ovogodišnjeg Izveštaja o vlasničkoj strukturi i konTroli medija u Srbiji. Odlukom da ne pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti televizija koje su u okviru svog programa i van izborne kampanje prenosile političke manifestacije REM ne doprinosi uvođenju reda u sistem javnog informisanja.

Savet za borbu protiv korupcije podseća da je REM u obavezi da dosledno prema svim nesavesnim emiterima TV programa koji krše član 47. Zakona o elektronskim medijima izriče mere u skladu sa članom 28. istog zakona.
Savet se upoznao sa dopisom REM-a br. 01-3223/15-1 od 05. novembra 2015. godine upućenog Vladi Republike Srbije. U navedenom dopisu REM se pozvao na odredbu člana 13 stav 3 Zakona o elektronskim medijima koja propisuje da niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta REM-a, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta. Takođe je navedeno da Savet za borbu protiv korupcije ne razlikuje informisanje o političkim događajima od političkog oglašavanja.

Savet podseća da svojim saopštenjem skrenuo pažnju na kršenje Zakona o elektronskim medijima. Time nisu davane instrukcije članovima Saveta REM-a, već je javnosti i REM-u skrenuta pažnja da je došlo do očiglednog kršenja Zakona o elektronskim medijima.

Naime, odredbom člana 47 stav 1 tačka 5 Zakona o elektronskim medijima propisano je da je pružalac medijske usluge dužan da u skladu sa svojom programskom koncepcijom poštuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje.

Odredbom člana 2 stav 1 tačka 1 Zakona o oglašavanju propisano je da je oglašavanje obaveštavanje preko oglasnog sredstva kojim se preporučuje oglašivač, njegova aktivnost, proizvod, usluga ili druga preporuka sa ciljem da je primalac kome je upućena prihvati ili koristi.

Odredbom člana 2 Zakona o političkim strankama propisano je da je politička stranka organizacija građana slobodno i dobrovoljno udruženih osnovana radi ostvarivanja političkih ciljeva demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešća na izborima.

Političke stranke nesporno imaju pravo da sprovode svoje aktivnosti radi ostvarenja političkih ciljeva. Jedan od načina na koji politička stranka ostvaruje svoje političke ciljeve je oblikovanje političke volje građana. Oblikovanje političke volje se može vršiti na razne načine, pa i putem medijskog oglašavanja, u skladu sa zakonskim okvirom.

Oglašavanje predstavlja i preporučivanje aktivnosti političkih stranaka, odnosno promovisanje aktivnosti političkih stranaka. Bilo koji način preporučivanja političkog delovanja kojim se oblikuje politička volja predstavlja političko oglašavanja, i emiteri medija moraju sa dužnom pažnjom da vode računa o tome da ne pređu liniju razgraničenja sa informisanjem o političkim događajima.

Prenos obeležavanja godišnjice od osnivanja političke stranke na tri televizijske stanice, od kojih su dve sa nacionalnom frekvencijom, svakako ne predstavlja informisanje o političkom događaju jer je u pitanju prenos celokupne političke manifestacije na kojoj su predstavljane političke ideje, ciljevi, namere Srpske napredne stranke. Predstavnici Srpske napredne stranke su na ovoj manifestaciji vršili i oblikovanje političke volje građana promovisanjem svojih aktivnosti.

Prenos takvog skupa u celosti, a ne informativno izveštavanje o istom, predstavlja političko oglašavanje u smislu citiranih zakonskih odredbi. S tim u vezi su televizije Pink, Hepi i Studio B postupile suprotno članu 47 Zakona o elektronskim medijima.

REM u skladu sa odredbom člana 28 Zakona o elektronskim medijima može izreći meru pružaocu medijske usluge zbog povrede odredbe iz člana 47. Iako REM može, ali i ne mora izreći neku od zakonom predviđenih mera, REM je našao da ne postoji čak ni osnov da se povede postupak za utvrđivanje odgovornosti pružaoca medijskih usluga, čime nije ni došlo do izricanja neke od mera.

Savet kao jedan od sistemskih problema koji dovode do ovakvog postupanja REM-a prepoznaje i nedonošenje podzakonskih akata kojima se utvrđuju bliža pravila izvršavanja obaveza utvrđenih u članu 47 Zakona o elektronskim medijima. Savet podseća da je odredbom člana 60 Zakona o elektronskim medijima upravo REM da uredi podzakonski okvir kako bi se obezbedilo izvršavanje obaveza pružalaca medijskih usluga koje su utvrđene u članovima 47-59 navedenog zakona.

Odredbama iz odeljka 2 Opšteg obavezujućeg upustva o ponašanju emitera (Kodeks ponašanja emitera) ("Sl. glasnik RS", br. 63/2007, 60/2014, 25/2015 - dr. pravilnik, 55/2015 - dr. pravilnici i 69/2015 - dr. pravilnik), bilo je zabranjeno „izrazito programsko favorizovanje ... legalnih političkih partija, organizacija ili njihovih funkcionera“. Takođe je bilo zabranjeno „političku propopagandu maskirati bilo kojom vrstom programa, naročito informativnog ili programa političkih aktuelnosti“. Navedene odredbe su prestale da važe 03.07.2015. godine donošenjem Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 55/2015), koji uopšte ne sadrži odredbe kojima se reguliše pitanje političkog oglašavanja van predizborne kampanje.
Savet za borbu protiv korupcije sa zabrinutošću može da konstatuje da je Zakon o elektronskim medijma usvojen još 02.08.2014. godine, te da je proteklo više od godinu dana, a REM nije preduzeo neophodne aktivnosti iz člana 60 kako ne bi došlo do „pravnog vakuuma“. Štaviše, na prikriven način su odredbe koje detaljnije razrađuju zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje ukinute bez donošenja novog okvira koji razrađuje navedenu oblast. To dalje ukazuje da je REM, zanemarivanjem izvršenja zakonske obaveze, svesno doprineo konkretnoj spornoj situaciji.
Dakle, upravo su stručna služba i organi REM bili dužni da očuvaju dignitet tog tela tako što će primenom najviših profesionalnih standarda obezbediti kontinuirano sprovođenje seta medijskih propisa i doprineti uređenju medijske scene. S tim u vezi ne ide u prilog očuvanju digniteta REM-a izjava člana Saveta REM „da se mora razlikovati zakonska i moralno-etička vertikala, odnosno da nešto što nije moralno ne mora da bude i nezakonito“.
Identičan stav je zauzeo i OEBS u tumačenju koje je tražilo Nezavisno udruženje novinara Srbije, navevši da pravilnik, upustva i preporuke služe da bi osigurale efikasnije sprovođenje zakona, što znači da, ako su bivše opšte smernice prestale da važe, Regulator je dužan da razvije nove zasnovane na postojećim zakonima. OEBS je istakao i da odredbe zakona treba da se tumače sa ciljem negovanja demokratskih vrednosti.
Savet smatra da REM, kao telo kome je na osnovu zakona povereno vršenje javnih ovlašćenja u oblasti javnog informisanja, ne sme i ne može biti izuzeto od personalne odgovornosti i kritike za neažurno i neblagovremeno izvršavanje ustanovljenih poslova i nadležnosti. U konkretnom slučaju obrazloženje pod kojim je REM odbio da raspravlja o povredi zakona na nedvosmislen način ukazuje da je odgovornost za neažurnost u donošenju i implementaciji podzakonskih akata isključivo na organima REM-a. Uostalom krajnje je neozbiljno i neprofesionalno očekivati da neko drugi ukaže organima REM-a na obavezu donošenja novog uputstva i potrebu stvaranja normativnog okvira za sankcionisanje povrede obaveza iz čalan 47 Zakona o elektronskim medijma.
Savet za borbu protiv korupcije je u svom Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija iz februara 2015. godine dao preporuku da REM u skladu sa svojim nadležnostima dosledno prati, istražuje i podstiče medijski pluralizam, raznovrsnost i kvalitet medijskog sadržaja, primenjujući odgovarajuće kriterijume EU u toj oblasti, kao i da blagovremeno i efikasno preduzima aktivnosti u cilju sankcionisanja ponašanja emitera koji narušava javni interes i koji postupa suprotno zakonskoj regulativi. Navedena preporuka je, kao i sve ostale preporuke iz navedenog izveštaja, usvojena od strane Evropske komisije, i obuhvaćena je Akcionim planom za poglavlje 23 koje se odnosi i na borbu protiv korupcije.

Savet za borbu protiv korupcije svojim saopštenjem, kao i ovim aktom ne utiče na rad članova Saveta REM-a, niti daje bilo kakve instrukcije Savetu REM-a, već upravo u skladu sa svojim nadležnostima daje inicijativu da se donesu podzakonski akti u skladu sa zakonom kako bi se unapredila borba protiv sistemske korupcije u sferi medija.

Time nije ugrožena nezavisnost REM-a, već je naglašena obaveza REM-a da se poštuju zakonski propisi, uključujući i Zakon o elektronskim medijima, a na apelovanje na poštovanje zakonskih propisa niko nema legitimno pravo da iznosi primedbe. Savet REM-a ne bi trebao da se krije iza zakonom utvrđene nezavisnosti istitucije kada ne poštuje zakonske odredbe, jer su članovi Saveta REM-a dužni da rade savesno i u skladu sa propisima i suprotno postupanje predstavlja osnov za njihovo razrešenje od strane Narodne skupštine.

Savet za borbu protiv korupcije na bazi javnih istupa predsednika Saveta REM nije stekao utisak da je bilo ko u REM prepoznao sopstvenu odgovornost za zanemarivanje zakonske obaveze iz člana 60 Zakona o elektronskim medijima, što je naročito zabrinjavajuće i što ne doprinosi poverenju javnosti u institucije sistema koje treba da implementiraju set medijskih propisa i medijsku strategiju u procesu harmonizacije i pridruživanja naše države EU."