100 GODINA OD KOLUBARSKE BITKE: Lekcija iz istorije, borbe,vere i odlučnosti

Na današnji dan pre tačno 100 godina, 16. novmebra1915. godine počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, a koja je postala jedna izuzetna lekcija iz istorije, borbe, vere i odlučnosti.

Srpska vrhovna komanda je odlučila da bi sačuvala ljude koji su preživeli okršaje sa Austrougarskom da se odomore i sačekaju neophodnu popunu zaliha u artiljerijskoj i puščanoj municiji odlučeno je da se zauzmu položaji na desnoj obali reke Kolubare i utvrde. Loš položaj srpske vojske otežale su i izbeglice koje su od austrougarskog terora bežale iz Podrinja.

Felgcmajster Oskar Poćorek znajući da je srpska vojka vidno oslabljena i iscrpljena odlučuje da preduzme novi napad i konačno uništi srpsku vojsku i osveti joj se za poraz nanet na padinama Cera.

U Srpskoj vojsci loše stanje osim iscrpljene vojske, velikog borja ranjenika otežavali su i česta dezerterstva vojnika koji su u panici pokušavali da zbrinu svoje najmilije koji su iz Podrinja bežali od austrougarskih zločina i nasilja.

Uoči same bitke srpska vrhovna komanda je odlučila da ranjenog Petra Bojovića zameni Živojin Mišić general poreklom iz valjevskog kraja. Jedino što je tih ratnih dana išlo na ruke srpskoj vojsci da ih zaštiti od austrougarske armije bili su loše vreme i težak teren, koji su usporavali napredovanje neprijatelja.

Bitka je počela 16. novembra, kada je srpska vojska usplea da zadrži sve položaje i odbije nalet austrougarske armije.

Uprkos naporima da zadrže neprijatelja srpska vojska iznurena višednevnom borbom i manjkom artiljerijskih granata i municije primila je naređenje vrhovne komande da se povuku na rezervne položaje, ali i tu ih je napala austrougarska armija.

Živojin Mišić uprkos tome što je situacija bila krajnje očajna donosi odluku koja će kasnije se učiti na svim vojnim akademijama sveta.

Mišić odlučuje da obije naređenje komande da ne odstupa ni pedlja kako ne bi ugrozio položaje ostale dve armije i povuče se. On svoju Prvu armiju povlači 20 kilometara u dubinu pozadine. Vrhovna komandu opasno je razljutiio taj manevar Mišića, ali im je on saopštio da je jedini način da sačuva i oporavi svoje snage i da će Beograd, ako bude osvojen, ponovo osloboditi. A ako ostane na položajima koje mu je odredila Vrhovna komanda, poručio je, da će on i njegovaj vojska biti uništeni.

Srpske jedinice su zbog toga 30. novembra napustile Beograd, a Austrougari su trijumfalno ušli u nebranjen grad narednog dana. Pobednička parada održana je u njemu 3. decembra.

Vojnici Živojina Mišić u međuvremenu su se odmorili, a stigla im je i municija za topove. Na njegov predlog, dan austrougarske parade u Beogradu izabran je za početak napada, pa je 3. decembra Vrhovna komanda pokrenula sveopštu ofanzivu. Mišićeva Prva armija napredovala je brže i poletnije od drugih, probijajući austrougarske linije odbrane. Neumoljivo su napredovale i u Beograd su ušle 15. decembra. Razbijena Poćorekova vojska pobegla je preko Drine, Save i Dunava.

Srpska Vrhovna komanda je 16. decembra objavila: „Na teritoriji Srbije nema više nijednog neprijateljskog vojnika.“ General Živojin Mišić je zbog uspešnog vođenja operacije unapređen u čin vojvode, dok je Oskar Poćorek smenjen s mesta glavnokomandujućeg Balkanske vojske i javno osramoćen u Beču.

Pobedom srpske vojske u Kolubarskoj bici Austrougarska nije uspela da porazi Kraljevinu Srbiju, pa su Centralne sile i tokom 1915. bile primorane da se bore na tri fronta - Zapadnom, Ruskom i Balkanskom.

Nemačka je morala da pošalje svoje jedinice na Balkan, što se odrazilo na njenu snagu na ostalim bojištima. Srpska pobeda je doprinela odluci Italije da uđe u rat na strani Antante i odložila ulazak u rat Bugarske na strani Centralnih sila.

(EPK)