PATRIJARH PAVLE OČI U OČI SA ALBANSKIM NAPADAČIMA: Izgovorio je rečenicu, a oni su otišli!

Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) preminuo je u 95. godini na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, gde je proveo poslednje dane na lečenju, a sahranjen je u manastiru Rakovica, prema sopstvenoj želji.

Molitva za sve

Kada je kao vladika boravio na Kosovu, desilo mu se da ga zaustavi naoružana albanska banda, koja mu je zatražila da klekne i pomoli se za postradale Albance. Pavle im je tada smireno i trezveno odgovorio da se on klečeći moli u crkvi za sve postradale i nevine žrtve, pa je nepovređen uspeo da nastavi put.

Spasao davljenika

Dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao je dečaka koji se davio. Dobio je u to vreme smrtonosnu tuberkulozu. Međutim, iako mu doktori nisu davali više od tri meseca života, on je uspeo da se oporavi.

"Jedi u sebi"

Uoči jednog obeda, za trpezom su svi izgovarali molitvu. Jedan monah je ćutao. Patrijarh ga upita zašto, a monah odgovori da se moli u sebi. Patrijarh na to doda da onda treba i da jede u sebi.

Milione ostavio crkvi

Potomcima svog brata ostavio je samo budilnik i sam, dok će njegovim ordenjem, ali i pisanim delima, koja već danas imaju neprocenjivu vernost koja se meri milionima evra, raspolagati SPC.

U avionu

Jednom je patrijah išao negde avionom. Kada su leteli nad morem, avion je ušao u zonu turbulencije i bilo je truckanja. Mladi arhijerej koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je šta on misli o tome ako se avion sada sruši. On je bez zbunjenosti rekao

"U odnosu na sebe, primiću to kao akt pravednosti, jer sam u životu pojeo toliko riba da bi sada bilo čudno kada one mene sada ne bi pojele".

Mrvice hleba

Patrijarh Pavle šokirao je Kofija Anana tokom njegove posete Srbiji. Kada je završio sa jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Upitali su ga šta to radi, a on im je odogovorio:

"Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola".