U trošnoj kućici koja prokišnjava i samo što se nije srušila u Novom Pazaru živi rekordan broj ljudi

NOVI PAZAR - Samo što se ne poguše!
U jednoj sobi od 24 kvadrata živi njih dvadeset četvoro. U drugoj, tri puta manjoj, još šestoro! U istoj sobi spavaju, kuvaju, jedu, kupaju se, deca pišu domaće zadatke, uče...

Otac porodice iz Pazara, čuveni svirač na darbuku i čistač cipela Šaban Ibrahimi Banuš, preminuo je pre sedam godina. Iza sebe je ostavio šestoro sinova, Riza, Ibrahima, Sabaka, Fatmira, Rama i Sejda, i pet ćerki, Šukriju, Šalju, Fatku, Sabahetu i Fikriju, kao i gore već pomenutu trošnu kućicu.

U međuvremenu su se neki sinovi poženili, ćerke poudavale, stigla su deca i svi odreda nisu imali kud, pa su se nastanili u kućerku u delu grada koji Pazarci odavno zovu Ciganmala.

Glava porodice sada je Šabanova supruga Kimeta.

- Bogu hvala, sinovi su vredni. Sakupljaju staro gvožđe, pomažu i ostali, obilaze deponije, od toga živimo. Međutim, slab je to dinar, jedva da bude za hleb, pa idemo i na kazan Narodne kuhinje, dobijemo pomoć i od Crvenog krsta, Merhameta, Hajrata - priča Kimeta. Porodici Ibrahimi potrebno je najmanje 15 vekni hleba dnevno. Kad zarade koji dinar, kupe deci litar mleka. Meso u kući jedu za Bajram ili kad stigne iz Narodne kuhinje.