SAŠA MIRKOVIĆ: Ne mogu više da ćutim!

Doajen Evrosonga, osnivač dečjeg muzičkog festivala " Čarolija" , menadžer estradnih zvezda, poslanik i predsednik Skupštine gada Zaječara, odnedavno je vlasnik i najstarijeg sportskog lista na Balkanu i jedne regionalne televizije sa sedištem u Beogradu.

Ovenčan evrovizijskom slavom, stečenom pobedom Marije Šerifović na Evrosongu u Helsinkiju, 2007. godine, na velika vrata ušao je u svet šou biznisa, potom i politike, a odnedavno, kupovinom regionalne televizije " Metropolis" ("Moja televizija") i lista "Sport" najstarijeg dnevnog sportskog lista na Balkanu, i u privatizaciju medija . Temelj njegovih poslova je već skoro dve decenije kompanija "Beoton".

U razgovoru u prostorijama "Sporta" koje se ubrzo renoviraju ( same novine su ekspresno redizajnirane) i tehnički opremaju po najnovijim svetskim standardima, Mirković nije propustio da istakne da je "Sport" nacionalno blago koje traje već sedam decenija i da mu je srce puno što ima mogućnost da učestvuje u nadgradnji nečega što su generacije parvile. Koliko su u toj nadogradnji "beotonovci" za kratko vreme uspeli, videće se i na proglašenju tradicionalne godišnje nagrade "Sportovog sportiste godine", koja će se održati 25. decembra, u hotelu "Kraun Plaza".

- To mi se desilo i sa "Čarolijom". Počeo je kao mali festival, a posle deset godina Leontina Vukomanović i ja smo uspeli da od njega napravimo najuticajniji dečji festival u ovom delu Evrope - kaže. U beogradskoj Areni "Čaroliju" je 2009. godine gledalo 19. 000 ljudi i to ga po broju posetilaca čini najvećim dečjim muzičkim festivalom na svetu. Na tom festivalu takmiče se kompozitori, a ne deca. S druge strane, sva deca koja učestvuju dobijaju poklon.
Za "Moju televiziju" kaže da će emitovati dobar gradski program. Ubeđen je da je to dobra investicija koja će se tek u budućnosti isplatiti. Vlasnik "Moje" je njegova ćerka , a "tata je tu da pomogne za sve što treba".
Ističe da iza njega stoji ogromno životno i radno iskustvo.

- Kada kažete da imate 43 godine, to nije mnogo. S druge strane , po tome koliko nisam spavao, koliko sam preleteo ili vozio, ja sam bar stogodišnjak. Ne poznajem mnogo ljudi koji žive tempom kojim ja živim. Pri tom, vi treba takav tempo da uklopite sa svojim razmišljanjima, zdravljem, porodičnim obavezama.... Džudom sam se bavio u mladosti i ono što sam tada naučio pomaže mi da sve svoje obaveze mirno uskladim i obavim. Onog momenta kada ne budem mogao nečim da se bavim,odustaću od toga - besedi ovaj poslanik, predsednik Skupštine grada Zaječara i član Glavnog odbora SNS-a i, kako kaže , Timočanin na privremenom radu u Beogradu.

Inače, ne druži se ni sa ljudima koji pripadaju svetu estrade, ni sa političarima.

- Imam dva prava druga koji su mi bili drugovi i u mladosti, a ostale, nije ih mnogo, otprilike sedam, stekao sam u međuvremenu. Nijedan od njih nije estradni radnik, a ni političar.

Šta je bilo prvo u vašem životu: muzika ili politika?

- Politikom se bavim iz samo jednog, prostog, razloga: Da bih ispunio ono što sam obećao građanima Zaječara. Politika mi nikada nije bila osnovna delatnost i - ne bih voleo da bude.

Zašto?

- Zato što političari nisu navikli da prave, da stvore nešto, a ja jesam .

Kako ste ušli u svet muzike, estrade?

- Splet okolnosti. Malo ljudi zna da imam muzičko obrazovanje , šest godina učenja klavirne harmonike i klavira i jednu godinu solfeđa. Mislim da sam jedini muzički menadžer koji je i muzički obrazovan ne samo u Srbiji, već i na prostoru cele bivše Jugoslavije. Kao mladić sam voleo da slušam stranu muziku, a od narodnjaka jedino Miroslava Ilića. Slučaj je hteo da naslavi kod zajedničkog prijatelja upoznam pokojnog Velimira Nikšića Nikšu , tada vlasnika"Taš estrade". Radio sam tada kao komercijalista u "Štampi" i Nikša mi, reagujući menadžerski,ponudi da me upozna sa Miroslavom Ilićem, a da ja za uzvrat uradim dve hiljade plakata za njegov koncert. Da bih na slavi ispao mangup, pružim ruku i kažem da nema nikakvih problema. Odem sutradan u "Taš estradu", tamo sedi Miroslav, Nikša me predstavi i kaže da ću ja da mu uradim plakate . Razmenim nekoliko rečenica sa Miroslavom , krenem kući i usput razmišljam: štampanje jednog plakata košta 1,20 tadašnjih nemačkih maraka, ja po plakatu zarađujem dvadeset pfeninga, ali štampariji treba da platim dve hiljade maraka. Teška vremena su bila tada, to su bile velike pare.

Ipak, niste odustali?

- Odštampam dve hiljade plakata, kako sam i obećao. I sve vreme razmišljam gde sve treba da odem i ugovorim štampanje da bih štampariji mogao da pokrijem tih dve hiljade maraka. Posle desetak dana od prvog susreta sa Miroslavom, odnesem plakate u "Taš estradu". I Miroslav je bio tamo, došao da ih preuzme. Popričali smo malo o raznim stvarima, krenem kući, opet sa istom mišlju: kako štampariji da pokrijem one dve hiljade maraka . Posegnuo sam u džep da uzmem cigarete i napipam novčanice. Izvadim i pogledam: dve novčanice od po hiljadu maraka. Iako to nijednog momenta nisam spomenuo, shvatim da je Miroslav znao koliko štampanje plakata košta, u kojoj sam poziciji i da je, kad smo se pozdravljali, neprimetno ubacio te dve novčanice u moj džep. To nikada nemogu da zaboravim. Tako sam počeo da se bavim šou - biznisom. Namerno ne kažem estradom, jer smatram da je u Srbiji to šou - biznis, a u svim državama nastalim iz bivše Jugoslavije, reč je o estradi. Vazda je tako bilo: Iz Beograda sve kreće, ko nije prošao u prestonici Srbije, nije prošao nigde.

Kod Vas, izgleda, nema one priče: "u početku su bili krv,znoj i suze"...

- Sve se to dešavalo 1997. godine. Krao sam zanat od doajena kojii su radili na celoj teritoriji Jugoslavije kakvi su bili Milan Šević, Dragan Stojnić, Rade Mumin.. Počeo sam da radim sa Miroslavom i Nikšom,pa dolazi NATO bombardovanje kad smo organizovali one lude događaje po mostovima, koji su građanima ulivali bar tračak nade . Radim i sa "Legendama". Tim vrhunskim muzičarima sam mnogo, mnogo koncerata organizovao u Centru "Sava"... Inače, uvek sam radio koncertne ili sportske hale , u klubove nikad nisam išao, nisam želeo da ovaj posao radim kao nakupac ili trgovac.

Šta je bilo prekretnica koja je dovela do osamostaljivanja?

- Takozvani "koncert za jednog čoveka" Goce Tržan u "Sava" centru, 2001. godine. Jeste Gane Pecikoza završio u bolnici, ali Nikša i ja smo smislili tu foru, zato što je prodaja karata za Gocin prvi koncert u toj sali bila veoma slaba. Posle "koncerta za jednog čoveka", o kome su mediji danima pisali, prodali smo "sava" centar lagano i Goca je posle toga održala 28 koncerata po Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Zaista je to bila velika turneja. Kompletan prihod od turneje doneo sam u Beograd, stavio na sto ispred Nikše ,pružio ruku i rekao : "Ja od danas više ne radim ovde. Ni dinar nisam uzeo od Gocine turneje i mislim da sam na ovaj način platio školu".

Onda je došla Marija Šerifović i njena pobeda na Eurosongu, 2007. godine. Evropska komisija Vas je izabrala za ambasadore za interkulturalni dijalog u Evropskoj uniji. Odmah posle tog trijumfa mediji su brujali o vašoj svađi. U kakvim ste danas odnosima sa Marijom?

- U dobrim. Ni tada nije bila svađa...Reč je o marketinškim potezima. Imam knjigu koju moram da prodam u tom trenutku i najlakše ću to uraditi tako što ćemo za to da iskoristimo zajednički rezultat.

Menadžer ste i Bojane Stamenov, ovogodišnjeg predstavnika Srbije na Eurosongu...

- Pre Bojane takvu medijsku pažnju nije dobio nijedan naš predstavnik. Tamo smo "kumovali" Marija i ja , jer smo nas dvoje doajeni evrovizijskog života, za nas u njemu nema tajni. Naravno kadsu nam za poslednje veče dali centralni separe, to je trebalo da znači:" Na oku ste nam, nećemo dozvoliti da se ponovi situacija iz 2007. godine." Mi smo planirali da bude drugačije.

Kazali ste da ćete od Bojane Stamenov napraviti svetsku zvezdu. Moram da Vas pitam: Šta će onda Bojana Stamenov u "Farmi"? Po mom mišljenju ona, uopšte ne pripada tom miljeu?

- Pripada, jer je Bojana Stamenov estradna umetnica . Rekao sam joj: šou - biznis je jedno, ozbiljno bavljenje muziko drugo. To poglavlje vezano za Evrosong je završeno Bojaninim koncertom u "Sava" centru, za koji nije bilo puno prodatih karata, ali je salabila puna. Koncert je organizovan da bi Bojana Stamenov u svom ci - viju mogla da napiše "odradila sam"Sava"centar".

Mislite da bi Bojanu zaboravili da nije ušla u taj rijaliti format?

- Apsolutno bi bila zaboravljena kao da ništa nije uradila i opet bi morala da počne od nule. Ovako je ostala u "Farmi" do popune programa, do nekih novih sadržaja.U Srbiji i njenom okruženju ljudi pamte kao nojevi. Proći će dva meseca i niko se neće sećati da je ona bila u "Farmi", a izaći će odatle poznatija u celom regionu, nego što je bila kada je došla sa Eurosonga. To je prepoznatljivost. Veliki je raspon između početka i pznatosti. Između, morate da prođete kroz dve faze prepoznatljivosti. Bojana je u drugoj. Još mnogo rada treba da bude poznata, priznata i istaknuta.

S obzirom na to da ste i Vi konkurisali za mesto generalnog direktora RTS-a, jeste li se iznenadili kada je Dragan Bujošević izabran na to mesto?

- Nisam se iznenadio. Meni je samo smetalo što svi kandidati nisu bili ravnopravni. Čini mi se da ljudi iz Upravnog odbora RTS-a nisu donosili odluke po pravu i pravilima,jer ja nikada nisam dobio pismeni odgovor zašto je odbijena moja kandidatura. Međutim, ja ne osporavam izbor Bujoševića.

Vi ste protiv uvođenja takse za RTS i za uvođenje poreza na rijaliti programe?

- U Srbiji se na tri najgledanije televizije emituju tri rijaliti programa. Da li treba rijaliti programe oporezovati? Da. Da li ih treba ekstra oporezovati? Da. Jer to je kič i šund. I žutu štampu treba oporezovati ali, o tome ne treba ja da mislim već onaj nabeđeni ministar kulture i informisanja koji prima platu od građana Srbije, a ne razmišlja o tome kako ti programi utiču na njihovu decu. Ne može dea kaže da nije kriv za današnji sistem vrednosti, jer on je ministar. Kriv je zato što je dozvolio da se ovo dešava u zemlji Srbiji. Kriv je što nije uveo ektra profit na rijaliti od koga bi se investiralo u kulturne emisije i zbog koga ne bi trebalo da se uvodi građanima taksa za RTS. Palti ti, bato, ekstra profit državi na takve sadržaje, a država će uložiti u RTS, pa će RTS da pravi kulturni sadržaj. Onda ni RTS nema problem, ni građani, ni Vlada, ni republička skupština. MIslim da je u Zakon o javnim medijskim servisima trebalo da se ubaci ovo što sam rekao i neću više o tome da ćutim. Neka ministar predloži izmenu zakona, ili nov zakon. Ako ne može to da izgura, rešenje je onda samo jedna ostavkica, ništa više.
Doduše, i RTS ima rijaliti, na svom Drugom programu. Od prenosa zasedanja republičke skupštine počinju svi drugi rijalitiji. Jer, poslanici tamo ništa drugo ne rade, nego se svađaju. Svako svakog optužuje, ali niko nema rešenje.

Kako ste ušli u politiku?

- Mnogim političarima sam pomogao marketinškim savetima. Normalno je da se osećate odgovorno zato što ste ubedili građane da za nešto glasaju. Shvatio sam da u politici ne postoji puno ljudi koji poznaju svoj posao. Običan političar dolazi iz školske klupe, ne iz privrede i realnog života, i onda krenu da nam kreiraju pravila života. Čak i u današnjoj Vladi, možda samo troje-četvoro ljudi zavređuju da budu ministri. Jer, ministar mora da zna više od onoga koji je po položaju ispod njega, da ima više iskustva, više kontakata i, rekao bih, i namazanost da proceni da li je nešto dobro ili nije. Samo tako može da se vodi ministrastvo. Obrnuto, ne može.

Rekli ste da ste pristupili Srpskoj naprednoj stranci na poziv Vučića. Čime ste zaslužili taj poziv?

- Ne postoji pojedinac koji je sam napravio rezultat. Mnogi kažu - Vučić je osvojio glasove. Ja ne mislim tako. Glasove je osvojio tim koji je Vučić formirao. Postojao je izborni štab, gde je jedan tim radio jedan deo države, drugi - drugi deo, treće - treći deo države... Ako smo svi mi završili posao, naravno da će rezultat biti dobar. Kao što vidite, nemam problem da pričam o tim stvarima jer ne zavisim ni od koga u životu. Zavisim samo od svojih deset prstiju.

Zašto ste, ako ste uopšte, ljuti na predsednika Srbije Tomislava Nikolića? Rekli ste da vas je dva puta prevario. O čemu se radi?

- Na Nikolića?! Nisam uopšte ljut na NIkolića. Na lokalnim izborima 2012. godine ja sam imao grupu građana i osvojio skoro 30% glasova, sve sa snimljenom izbornom krađom koju je Boško Ničić napravio. SNS je tada osvojio 6% glasova u Zaječaru. U ponovljenim izborima zajedno smo osvojili oko 40% glasova. Tačno je da postoji neki dogovor između mene i Tome. Ja čoveka uvek držim za reč. Danas, kada bi Tomislav Nikolić došao i zatražio podršku od mene - ne bi je dobio. Toliko o tom pitanju.

A problemi sa Radomirom Nikolićem, predsednikom Izvršnog odbora SNS-a, oko duplih funkcija?

- To su gluposti, jer ne možete da cenite svakog čoveka isto. A ako već hoćete da napravite rez, onda svako mora da dođe pod isti aršin. Nemožete za jednog ovako, a za drugog onako. To nikom ne dozvoljavam, jer nezavisim ni od koga. Dovoljno sam investirao i znanja i energije u šou biznis. Odmah da razjasnimo: nemam za čim da kukam zato što me drugo ,što mi je nuđeno, nije interesovalo. Znači, neću da budem ministar,neću da budem državni sekretar, video sam kako to funkcioniše. ne prihvatam takav način rada i takve ustupke ne moram da pravim u životu, kao što i ne želim da pravim kompromise zarad političkog mira. To svima kažem u lice. Mislim svojom glavom i stojim iza svog mišljenja.

Inače, u vezi sa politikom, ne mislim večno da ostanem na bilo kojoj funkciji, ali uradiću ono što sam obećao građanima Zaječara. Četiri obećanja sam dao Zaječarcima: da će imati besplatne vrtiće, da će imati super uređeni gradski prevoz, sređenu infrastrukturu i nekoliko investicija. Što se tiče prva tri obećanja, Zaječar je preporođen grad, nikad nije imao uređeniju putnu infrastrukturu, uradili smo i vodovod. Građani Zaječara su do skoro pili vodu iz azbestnih cevi. Na investicijama radimo. Sada smo na polovini mandata, verujem da će do kraja mandata Zaječar dobiti fabriku biorazgradivih kesa, a ne bih da otkrivam ko će sve doći u Zaječar već do Nove godine.

Ko je bolji za svoj grad, Vi ili Dragan Marković Palma?

- Palma je mnogo uradio za Jagodinu. Ne treba čovek uvek da izmišlja toplu vodu, dovoljno je da prepiše neke stvari. Palma plagira mene, ja plagiram njega. On je menadžerski nastrojen i ja to poštujem. Mogao je da izabere državnu funkciju, ali on je ipak ostao onaj Jagodinac kakav je bio i pre. S druge strane, ja sam nekoliko godina imao poverenja u Boška Ničića i mog bivšeg druga i bivšeg gradonačelnika Zaječara. Očigledno je da sam u tome pogrešio i sad se trudim da njegove greške ispravim. Nekada budete krivi i za ono što nema veze sa vama. Ali prihvatam svoju krivicu, ja sam ga podržao da bude gradonačelnik. Ko radi taj i greši. Važno je da se greške ne ponavljaju, a napravljene da se ispravljaju.

Železničar Zoran Simonović, koji je sigurne smrti spasao 50 putnika u vozu "šveđanka" kome su otkazale kočnice nedaleko od Svrljiške klisure, "Železnica Srbije" nagradila je sa 50.000 dinara. Na Vaš predlog , Skupština grada Zaječara donela je odluku da se Simonović nagradi sa 50. 000 dinara. Šta ste time hteli da poručite?

- Uopšte nije bitan novac, bitan je postupak tog čoveka. Za delo koje je učinio, njemu sve što se da - malo je .

(Ilustrovana politika/Mojatv)