Jasenovački dželat Žile Frković sekao je deo po deo tela Vukašina Mandrape, a ovaj mu je samo blago rekao: „Radi ti, dijete, svoj posao“

Vukašin Mandrapa bio je iz sela Klepci kod Čapljine, u Hercegovini. Imao je između četrdeset i pedeset godina kad je izbio Drugi svetski rat. Ustaše su ga 1941. godine, s ostalim Srbima iz tog kraja, uhapsile i poslale u zloglasni logor Jasenovac.

U ime Pavelića

Jedan od najkrvoločnijih jasenovačkih dželata Žile Frković o Vukašinovom pogubljenju pričao je kasnije:
- Izdvojio sam ga i stavio na jedan panj. Naredio sam mu da vikne „Živio poglavnik Pavelić!“ Ako to ne kaže, rekao sam mu da ću mu odsjeći uho. Vukašin je šutio. Otkinuo sam mu uho. Nije rekao ni riječi. Ponovo sam mu rekao da viče „Živio Pavelić“, ili ću mu otkinuti i drugo uho. On je i dalje šutio. Otkinuo sam mu i drugo uho. Viči „Živio Pavelić“, ili ću ti otkinuti nos. A kad sam mu i po četvrti put zapovjedio da uzvikne „Živio Pavelić“ i zaprijetio mu da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me pogledao i, uperivši pogled nekako kroz mene i preko mene u neizvjesnost, polako i razgovijetno mi je dobacio: „Radi ti, dijete, svoj posao!“

Ustaša, izbezumljen od besa, ubio ga je tada, a onda poludeo.

Sveti arhijerejski sabor SPC Vukašina iz Klepaca proglasio je svetiteljem 1998. godine.

Slavi se 29. maja.

Petar Zimonjić

Sin vojvode i sveštenika Bogdana Zimonjića Petar završio je bogosloviju i fogoslovski fakultet, a onda se 1895. godine zamonašio. Odanošću veri i vrednim radom uspinjao se u crkvenoj hijerarhiji, pa je 1903. postao episkop zahumsko-hercegovački. Imao je tada 37 godina.

Na mesto mitropolita dabrobosanskog, čije je sedište bilo u Sarajevu, postavljen je kraljevskim ukazom 1920. godine, i tu je ostao do izbijanja Drugog svetskog rata. Savetovano mu je da se skloni u Srbiju, a on je odgovorio: „Ja sam narodni pastir, te me veže dužnost, gdje sam delio dobro s narodom, da isto tako i zlo sa narodom podnosim i podjelim, i prema tome mora se s narodom sudbina djeliti i ostati na svom mjestu...“

Dosledno je branio pravoslavnu veru i srpsko pismo, koje su zabranile ustaše.

Uhapšen je 12. maja 1941. godine i odveden u logor Kerestinec, gde je obrijan i lišen svih episkopskih obeležja. Ubijen je ili u Jasenovcu ili u Gospiću. Srpska crkva slavi ga 17. septembra.

RAFAILO IGUMAN IZDAHNUO NA MUKAMA

Ðorđe Momčilović iz Deronja u Bačkoj rođen je 1875. Kao desetogodišnjak odlazi u manastir Kovilj, a onda u Bođane kod Bača, gde se 1896. zamonašio i uzeo ime Rafailo. Uporedo s monaškim životom, usavršavao se u slikarstvu, koje je izučavao u Beogradu, Moskvi i Italiji. Njegovo su delo ikonostasi u crkvama u Velikoj Krsni, Pačiru, Gornjem Kovilju i Ružici u Beogradu. Važio je i za odličnog slikara pejzaža.

Drugi svetski rat arhimandrit Rafailo dočekao je kao iguman Šišatovca. Ustaše su njega i još trojicu monaha uhapsile 25. avgusta 1941. Zverski je mučen tokom putovanja do Slavonske Požege i u logoru u tom gradu, pa je izdahnuo 3. septembra iste godine. Ni danas mu se ne zna grob.Crkva ga proslavlja 3. septembra.