Banjalučkog vladiku ustaše su odvele van grada, ubile i bacile u reku Vrbanju jer nije hteo da napusti svoje vernike

Vladika Platon rođen je u Beogradu 1874. godine kao Milivoje, od oca Ilije Jovanovića i majke Jelke. Gimnaziju je učio u Vranju i Nišu, a potom školovanje nastavio u Beogradskoj bogosloviji. Zamonašio se u trećem razredu bogoslovije, a 1896. upućen je u Moskvu, gde je nastavio bogoslovsko usavršavanje na Duhovnoj akademiji.

Zločin vlasti NDH

Po povratku iz Rusije postavljen je za starešinu manastira Rajinovac u Grockoj, a zatim i za profesora u Beogradu, pa u Aleksincu i Jagodini.

Učestvovao je u ratovima od 1912. do 1918. kao vojni sveštenik. Za episkopa moravičkog izabran je 1936. godine, dve godine kasnije dobio je Ohridsko-bitoljsku eparhiju, a 1939. je premešten u Banjaluku, gde ga je na episkopskom tronu zatekao i Drugi svetski rat.

Kad su mu 10. aprila 1941. ustaše saopštile da kao Srbin rođen u Srbiji mora da napusti NDH, odgovorio je: „Ja sam se kao episkop obavezao pred Bogom, Crkvom i narodom da ću voditi brigu o svojoj duhovnoj pastvi trajno i postojano, bez obzira na prilike i događaje, vezujući nerazdvojno život i sudbinu svoju sa životom i sudbinom svoga duhovnog stada...“

Kad mu je 4. maja naloženo da napusti Banjaluku ili će biti uhapšen, on je zamolio katoličkog biskupa u ovom gradu da se založi kod ustaških vlasti da mu se ostave još dva-tri dana da pozavršava neke poslove... Biskup mu je rekao da bude spokojan i da mu se ništa neće desiti, a vladiku Platona su već naredne noći ustaše odvele izvan grada, ubile i bacile u reku Vrbanju.

Sahranjen je na vojničkom groblju u Banjaluci, a 1973. telo mu je preneto u Sabornu crkvu u ovom gradu. Crkva ga slavi 5. maja.

Joanikije mitropolit

Mitropolit Joanikije (svetovno ime Jovan Lipovac) rođen je 1880. godine u Stolivu u Boki Kotorskoj od oca Špira i majke Marije. Gimnaziju je završio u Kotoru, Pravoslavni bogoslovski zavod u Zadru i Filozofski fakultet u Beogradu. Rukopoložen je za sveštenika 1912. godine. Službovao je kao profesor i paroh, a 1939. godine, kao udovac, zamonašio se u manastiru Rakovica i izabran je za vikarnog episkopa budimljanskog. Već naredne godine postavljen je za mitropolita crnogorsko-primorskog. Rat je proveo na Cetinju, tražeći od sveštenika da se „klone svake političke aktivnosti“. Uoči oslobođenja, s grupom od sedamdeset sveštenika povukao se pred partizanima ka zapadnim granicama Jugoslavije.

Svi su uhapšeni kod Zidanog Mosta. Sveštenici su streljani, a mitropolit je doveden u Aranđelovac i tu ubijen. Grob mu se ne zna, a Crkva ga slavi 17. juna.

BRANKO DOBROSAVLJEVIĆ STRADAO OD USTAŠKOG NOŽA

Sveštenik Branko Dobrosavljević rođen je 1886. u selu Skadar kod Vojnića. Posle završene gimnazije i bogoslovije u Sremskim Karlovcima službovao je kao sveštenik, a za svoj rad je nekoliko puta odlikovan. Na dan njegove krsne slave Ðurđevdan 1941. godine protu Branka su naterali da svom živom sinu očita opelo. Posle rata njegovo telo, s posmrtnim ostacima petsto Srba stradalih u Veljunskom pokolju, preneto je u zajedničku grobnicu u Veljun kod Slunja. Srpska crkva ga proslavlja 17. jula.